„Ugovor još nije ratifikovan, a mi smo zatražili da se zamrzne da bismo preispitali njegov sadržaj“, rekao je državni ministar Alekos Flamburaris za atinsku TV Mega.
Prema njegovim rečima, ugovor potpisan sa nemačkim operatorom aerodroma, firmom „Fraport“, jedna je od najvećih privatizacija u Grčkoj, a trebalo bi ga preispitati da bi se osiguralo da „najbolje služi javnom interesu“.
Aerodromi koji su 2014. dati u koncesiju da bi se povećali državni prihodi Grčke nalaze se u Solunu i na turističkim ostrvima Krf, Rodos, Mikonos i Santorini.
Najvećim grčkim međunarodnim aerodromom, koji se nalazi u Atini i izgrađen je za potrebe Olimpijskih igara 2004. godine, takođe po koncesiji upravlja druga nemačka firma, „Avi Alajans“, filijala graditelja tog aerodroma, nemačke građevinske kompanije "Hohtif".
Čest izvor napetosti između Grčke i „trojke“ njenih poverilaca – Evropske centralne banke, Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda, privatizacije su bile deo posla na koji su pristale prethodne vlade da bi dobile pomoć od 240 milijardi evra.
Aktuelna vladajuća stranka Siriza, koja je na vlast došla krajem januara, najavila je da će zakočiti privatizaciju i ponovo pregovorati sa stranim poveriocima o uslovima otplate duga države.
