Dan zaljubljenih: Praznik ljubavi ili praznik kiča?

Širom sveta obeležava se Dan zaljubljenih – Sveti Valentin. Praznik je od sredine devedesetih srdačno prihvaćen i u Srbiji, gde nosi ime po pravoslavnom svecu Trifunu. U središtu ovog praznika je ljubav; posebno je popularan među mladima, a u svakoj zemlji ima i svoja lokalna obeležja.

Raznobojna srca, cveće, Amorčići i drugi simboli ljubavi svakog 14. februara pune rafove prodavnica i knjižara, mameći zaljubljena srca. Pristalice Dana zaljubljenih vide u ovom prazniku potvrdu najzanosnijeg osećanja ljudskog srca. Protivnici praznika ljubavi smatraju da je Dan zaljubljenih povod za veličanje kiča i besmisleno trošenje novca. 

Stavove protivnika ovog praznika potkrepljuje podatak da se u mnogim sredinama 14. februara potroši više novca nego za Božić ili Novu godinu, a prema nekim podacima čestitke povodom Dana zaljubljenih najpopularnije su posle božićnih.

Devojke i žene širom sveta na ovaj dan dobiju oko 50 miliona ruža. U Veronu, grad Romea i Julije, svake godine pristigne oko hiljadu ljubavnih pisama za tragičnu Šekspirovu junakinju.

U savremenom svetu običaj je da se na Dan zaljubljenih voljenoj osobi iskaže posebna pažnja – najčešće romatničnim poklonom. Da li su to lepe reči i nežno ophođenje, sitan poklon u obliku srca, čokolada, parfem ili, recimo, nezaboravno putovanje – zavisi od ukusa, ali i od dubine džepa. 

Virtuelna ljubav

U eri interneta i društvenih mreža iskazivanje ljubavi dobilo je i novu, virtuelnu dimenziju. Dovoljno je nekome na Fejsbuku ostaviti simbol srca sastavljen od dva znaka na tastaturi i – ljubav je obznanjena!

Oni malo „zaljubljeniji“ šalju svojim izabranicima elektronske čestitke s gotovim ljubavnim porukama ili poručuju poklone preko interneta. 

Ugledni psihoterapeut Zoran Milivojević za Sputnjik govori o prednostima i zamkama virtuelnog iskazivanja ljubavi. 

„Socijalne mreže su i korisne i vrlo opasne, jer stvaraju privid bliskosti. To je vaša javnost, vaši referentni ljudi kojima se vi predstavljate na ovaj način i kreirate o sebi idealizovanu sliku. Jedna koleginica ispričala mi je svoje iskustvo: njen sin u osnovnoj školi razmenjuje preko SMS-a ljubavne poruke s devojčicom iz drugog razreda, a u školi uopšte ne komuniciraju jedno s drugim. U virtuelnom svetu oni iskazuju naklonost jedno drugom, a u realnom svetu postoji nedostatak socijalnih veština, jedan veliki stid“.

Govoreći o Danu zaljubljenih, Milivojević naglašava da je to praznik zaljubljenosti, a ne ljubavi, ističući da je reč o različitim osećanjima.

„Zaljubljenost je veoma često i negacija ljubavi. Kod prave ljubavi mi se emotivno vezujemo za drugu osobu i ulazimo s njom u blizak odnos, odnos koji traje. Ljubav je jedno snažno, duboko osećanje koje omogućuje dugotrajnu, stabilnu vezu. Kod zaljubljenosti nam je drugi važan samo dok nam izaziva leptiriće u stomaku. Čim to nestane, gubimo osećanje. Drugi čovek se koristi kao neka vrsta droge. 

Ovaj praznik zaljubljenosti odgovara mladima jer se daje razlog da se izrazi naklonost drugoj osobi. On to ne bi, ali pošto je Dan Svetog Valentina, on će ipak da pokaže naklonost i to je na neki način dobro. Ali mladi nisu spremni za emocionalno vezivanje, nisu spremni za ljubav, zanima ih da li neko njih voli, a ne da oni vole nekoga. Očekuju trajnu zaljubljenost, a najviše zabrinjava to što je sve veći broj mladih razočaran i nekako se sve više vezuju za seksualnost. Ni zaljubljenost, ni seksualnost ne mogu zameniti duboku povezanost koja proističe iz ljubavi“.

Praznovanje zaljubljenosti na raznim meridijanima

U svakoj zemlji Dan zaljubljenih ima svoja lokalna obeležja. U Meksiku ljubavni parovi na taj dan razmenjuju jabuke kao simbol ljubavi, u Nemačkoj mese „ljubavni kolač“, u Poljskoj devojke stavljaju med na obraze da bi im poljupci bili slađi, a sujeverni Englezi paze da nešto ne izgube tog dana jer će, navodno, izgubiti i ljubav. 

Francuskinje 14. februara izbegavaju da nose crnu odeću da ne bi bile nesrećne u ljubavi, Česi se nadaju da će im pas preseći put, jer je to simbol vernosti, dok se u Danskoj  voljenim osobama daruje sušeno belo cveće. 

Praznik ljubavi obeležava se čak i u Japanu, još od tridesetih godina prošlog veka. U početku običaj je bio da se tim povodom poklanjaju slatkiši, koje su sada zamenili parfemi i kozmetika.

U Saudijskoj Arabiji praznovanje Dana Svetog Valentina zabranjeno je i strogo kažnjivo.

Rusija: 14. februar ili 8. jul?

U Rusiji se Dan zaljubljenih – 14. februar obeležava od devedesetih godina 20. veka. Ipak, ovaj praznik ima mnoštvo protivnika, posebno među pojedinim predstavnicima Ruske pravoslavne crkve. Prazniku se protive i neke ruske omladinske organizacije, koje ističu da je taj praznik protivan ruskoj kulturi. 

Negativnom odnosu prema Danu zaljubljenih doprinela je i odluka da se 2008. godine ponovo ustanovi Sveruski dan porodice, ljubavi i vernosti, koji se obeležava 8. jula u znak sećanja na svete knezove Petra i Fevronija Muromskog – pokrovitelje porodične sreće, ljubavi i vernosti.

Neki, kao alternativu, predlažu da se 14. februar obeležava kao Dan Svetog Trifuna. 

Dan zaljubljenih u drevna vremena

Dan zaljubljenih ustanovljen je još u vreme Rimske imperije, u kojoj je 14. februar obeležavan kao praznik posvećen rimskoj boginji Junoni, zaštitnici žena i braka. Svake godine u njenu čast organizovan je festival na kojem su mladići birali sebi buduće supruge. O ljubavnoj sreći odlučivale su ceduljice na kojima su bila zapisana imena devojaka iz sela. Partneri na festivalu obično su se vezivali za čitav život. 

Običaj je u III veku zabranio rimski car Klaudije, jer su mnogi mladići odbijali da idu u rat da ne bi napuštali svoje izabranice i porodice.  Zbog te zabrane, sve veridbe i venčanja bili su otkazani, a tada je na scenu, prema legendi, nastupio rimski sveštenik Valentin. On je u tajnosti venčavao parove, zbog čega je pogubljen upravo 14. februara. 

Valentinov pravoslavni pandan je Sveti Trifun – zaštitnik vinogradara, krčmara i baštovana, naslednik grčkog boga Dionisa.