Premijer Kosova Isa Mustafa nije sastavio ni tri meseca na toj funkciji a problemi i pritisci na njegov kabinet nižu se dan za danom. Osim muke sa Albancima koji masovno beže sa Kosova, kritike albanske opozicije zbog potpisivanja sporazuma o pravosuđu sa Beogradom, Mustafa je od svog prethodnika Hašima Tačija nasledio i problem formiranja Specijalnog suda za ratne zločine koje su počinili pripadnici OVK.
EU okleva, Americi se žuri
Podsećanja radi, još prošle godine je tadašnji Specijalni tužilac EU Klint Vilijamson insistirao da se ne odlaže formiranje ovog suda, ali su prištinske vlasti to odlagale uz obrazloženje da se protive predlogu da taj sud bude van Kosova. Otpor da se pripadnicima OVK sudi van Kosova najveći je u delu opozicije, tačnije partiji Aljbina Kurtija „Samoopredeljenje“, koji su i protiv formiranja suda.
I u EU nisu jedinstveni po pitanju osnivanja ovog suda, a u tome prednjači Velika Britanija. Kosovka štampa prenosi da je britanski ambasador u Prištini Ian Klif izjavio da bi sud morao da bude na Kosovu, ali s međunarodnim sudijama. Nemačka navodi problem finansiranja tog Tribunala, dok Španija strahuje da, ako se prihvati osnivanje Tribunala, to znači priznanje državnosti Kosova. S druge strane, Amerikanci se ne suprostavljaju osnivanju Tribunala, ali insistiraju na hitnom pronalaženje rešenja u okviru EU, jer će u suprotnom, Tribunal osnovati UN.
Prištinski zvaničnici, doduše nezvanično, tvrde da su donekle postigli dogovor sa EU prema kome bi taj sud činila dva odeljenja. Jedno sa sedištem na Kosovu i drugo, glavno sedište, bilo bi u Holandiji koja se već izjasnila potvrdno. Kosovsko odeljenje suda bi se bavilo osumnjičenima, dok bi se odeljenje u Holandiji bavilo zaštićenim svedocima i sudskim procesima. EU, zasad, nije ni potvrdila ni demantovala ove navode.
Advokat Toma Fila kaže da, koliko je on upoznat sa formiranjem ovog suda, on bi trebalo da bude ad hok sud, ustrojen na principu već postojećeg Tribunala u Hagu.
„Dakle, osnovao bi ga Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, sa sedištem u trećoj zemlji i sa stranim sudijama. Ovaj sud bi trebalo da se bavi zločinima OVK počinjenim u periodu od 1998. godine pa nadalje. Podsećanja radi, tužioc Vilijamson, koji u celom regionu vodio istragu o zločinima OVK od 1998. do 2000. godine, uključujući navode da su otetim Srbima vađeni organi, saslušao je do sada više od 400 svedoka. Dakle, sada je na Međunarodnoj zajednici kada će i na koji način ovaj sud biti formiran. Po pravilu, onaj ko osniva sud ujedno i kreira pravila i donosi statut po kome se radi i predlaže sudije“, izjavio je Fila za naš portal.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine sa Euleksom je do sada sarađivalo u 45 predmeta, među kojima je i slučaj „Likovac“, koji je otvoren od 2007. godine. Likovac je jedan od najozloglašenijih logora smrti, u kojem je tokom dejstava OVK na Kosovu ubijeno i nestalo na stotine Srba, Roma i Albanaca, i to mahom civila. U njemu su bolesni i slabi zarobljenici likvidirani, dok su vitalniji i mlađi transportovani u druge logore, ali i do „žute kuće“, u kojoj su im vađeni organi. Do sad je istraga je „označila“ 34 izvršioca zločina nad logorašima a postoji 11 potencijalnih svedoka koji bi mogli da posvedoče o kidnapovanjima, otmicama, mučenjima i ubistvima Srba, Albanaca i Roma koje su počinili teroristi OVK iz okoline Drenice.
Sud do leta, madat do 2015
Analitičar Fadil Lepaja, direktor Centra za balkanske studije iz Prištine i bivši pripadnik OVK, iako se decidno ne izjašnjava o formiranju ovog suda, kaže za Sputnjik da bi zločinima koji su se desili na Kosovu pre i za vreme rata trebalo da se bave sudovi i istoričari, dok bi politika trebalo da se okrene budućnosti i da se pronalaze zajednički interesi za zajedničku evropsku budućnost i Srbije i Kosova. On napominje da je pomoć Međunarodne zajednice u osnivanju ovog suda dobrodošla, jer osumnjičeni za ratne zločine još uvek imaju veliki uticaj na državu i na Kosovu i u Srbiji.
„Nikome se ne sudi zbog rata, nego zbog zločina. Javno su iznesene i sumnje za neke zločine za koje se krivi OVK ili njeni članovi pojedinačno i ja mislim da je obaveza i ovdašnjih sudova da vode zvaničnu istragu o tome. Na Kosovu je opšte poznato da je lokalno sudstvo veoma korumpirano i pod uticajem politike ili još gore, pod uticajem neformalnih grupa. Moje je mišljenje da bi međunarodna zajednica, odnosno EU, treba lo da pomogne da se stvari dovedu na svoje mesto“ kaže on i dodaje da prošlost treba ostaviti iza sebe.
Kosovska Vlada je već najavila da će svaka osoba koja bude optužena za zločine pred specijalnim sudom dobiti pravnu i finansijsku zaštitu i novčanu pomoć za porodice.
Kosovski pravni stručnjaci očekuju da će Specijalni sud za ratne zločine počinjene na Kosovu početi da radi na leto i mogao bi da ima mandat do 2025. godine. Profesor krivičnog prava Ismet Salihu i advokat Tome Gaši rekli su za prištinski dnevnik „Epoka e Re“ da očekuju da Specijalni sud počne sa radom tokom leta i smatraju da bi imao mandat do 2025.
Obojica su skeptični po pitanju da će Specijalni sud funkcionisati po kosovskim zakonima i veruju da će kosovske vlasti učestvovati samo u pripremi zakonske infrastrukture na osnovu koje će biti priznato osnivanje Specijalnog suda.