Za susret kontakt grupe u Minsku, sve je spremno… U glavni grad Belorusije su stigli pregovarači. Počeli pripremni razgovori eksperata… Posle pregovora, neće biti izjava za štampu…
A pripreme su bile veoma ozbiljne. Posle moskovskih pregovora lidera Francuske, Nemačke i Rusije, u Berlinu su zamenici ministara inostranih poslova tih zemalja kao i zamenik ukrajinskog šefa diplomatije, razgovarali punih sedam sati. Iz njihovih škrtih izjava moglo se zaključiti da je mnogo pitanja ostalo nerešeno i da će se „Normandijska četvorka“ dobro pomučiti na sastanku u Moskvi.
Jedan od najvećih problema koji će biti na dnevnom redu je razilaženje Moskve i Kijeva oko linije razgraničenja, koja nije određena ni posle septembarskih pregovora, pa zato nije povučeno ni teško oružje iako je to bilo dogovoreno. U međuvremenu se situacija ozbiljno izmenila, ustanici su zauzeli još najmanje 500 kilometara teritorije, i biće vrlo teško bez prisustva mirotvoraca na tom prostoru obezbediti mir.
A mirotvorci su, takođe, problem – malo je verovatno da će Kijev, ako uopšte prihvati njihovo prisustvo, prihvatiti da u sastavu mirovnih snaga budu predstavnici Rusije i država ZND, dok Moskva, najverovatnije, neće pristati da među njima budu NATO vojnici.
Jednako će biti teško odrediti granice eventualne „autonomije Donbasa“ koja se ovih dana češće pominje – i jedna i druga strana se grčevito pridržavaju svojih shvatanja granica i obrazlažu ih žrtvama koje su pale u borbama za tu teritoriju.
U pregovorima četvorke pojaviće se jedan iako neprisutan, ali vrlo važan član – Amerika. Zato mnogi analitičari smatraju da je poseta Angele Merkel Vašingtonu jednako važna, ako ne i važnija od inicijative za mir. Odavno je jasno da se bez američke „lake ruke“ kriza u Ukrajini nikako neće rešiti. A „američka ruka“ u ovom trenutku, drži oružje i postavlja ultimatume Rusiji.
Za svaki slučaj, oglasio se i senator Mekejn, koji je ponovo, samo nekoliko sati pre sastanka u Minsku, izjavio da Oland i Merkelova „treba da se stide“ zato što se zalažu protiv isporuke oružja Kijevu. Naravno, isto se odnosi i na SAD, koje „nemaju prvo da odbiju pomoć Ukrajini“.
Bukvalno iz minuta u minut Amerika pojačava pritisak – Obami nije bilo dovoljno sve ono što je rekao kancelarki Nemačke, nego je i direktno zapretio Putinu rečima da će „Rusija platiti visoku cenu, ako nastavi agresiju na Ukrajinu“. Teško je zaista poverovati da neko ozbiljan veruje da se pretnjom Rusiji može postići željeni rezultat. Ili se, zapravo, upravo računa na suprotnu reakciju?
Sa ovakvom podrškom, nije čudno što se zameniku šefa ukrajinske diplomatije učinilo da su na berlinskom sastanku postignuti „značajni rezultati“, što je uredno objavio na Tviteru.
A pregovori se ipak vode, zato što je jasno da, čak i ako bude doneta odluka o isporuci američkog oružja Ukrajini (što uopšte nije neverovatno), to oružje ne može da stigne ni za dan, ni za nedelju, a možda ni za mesec. A posle toga sledi obuka vojnika. Kad se sa svih strana puca, to je veoma dug period. Kijev u ovom trenutku nema mnogo izbora – ili da odmah prekine rat, ili da pretrpi ozbiljan poraz od koga će se posle veoma teško oporaviti. Zato će, možda i glasati za mir. A i to je nešto – možda se neko u međuvremenu urazumi…