Obama preti Putinu pred pregovore u Minsku

Za susret kontakt grupe u Minsku, sve je spremno… U glavni grad Belorusije su stigli pregovarači. Počeli pripremni razgovori eksperata… Posle pregovora, neće biti izjava za štampu…

U trenutku dok ovo pišemo, vesti koje stižu iz Belorusije izgledaju upravo tako. Poslednja rečenica kao da potpuno ubija nadu koju je probudila inicijativa lidera Francuske i Nemačke da se zaustavi besmisleni ukrajinski rat.

A pripreme su bile veoma ozbiljne. Posle moskovskih pregovora lidera Francuske, Nemačke i Rusije, u Berlinu su zamenici ministara inostranih poslova tih zemalja kao i zamenik ukrajinskog šefa diplomatije, razgovarali punih sedam sati. Iz njihovih škrtih izjava moglo se zaključiti da je mnogo pitanja ostalo nerešeno i da će se „Normandijska četvorka“ dobro pomučiti na sastanku u Moskvi.

Jedan od najvećih problema koji će biti na dnevnom redu je razilaženje Moskve i Kijeva oko linije razgraničenja, koja nije određena ni posle septembarskih pregovora, pa zato nije povučeno ni teško oružje iako je to bilo dogovoreno. U međuvremenu se situacija ozbiljno izmenila, ustanici su zauzeli još najmanje 500 kilometara teritorije, i biće vrlo teško bez prisustva mirotvoraca na tom prostoru obezbediti mir.

A mirotvorci su, takođe, problem – malo je verovatno da će Kijev, ako uopšte prihvati njihovo prisustvo, prihvatiti da u sastavu mirovnih snaga budu predstavnici Rusije i država ZND, dok Moskva, najverovatnije, neće pristati da među njima budu NATO vojnici.

Jednako će biti teško odrediti granice eventualne „autonomije Donbasa“ koja se ovih dana češće pominje – i jedna i druga strana se grčevito pridržavaju svojih shvatanja granica i obrazlažu ih žrtvama koje su pale u borbama za tu teritoriju.

U pregovorima četvorke pojaviće se jedan iako neprisutan, ali vrlo važan član – Amerika. Zato mnogi analitičari smatraju da je poseta Angele Merkel Vašingtonu jednako važna, ako ne i važnija od inicijative za mir. Odavno je jasno da se bez američke „lake ruke“ kriza u Ukrajini nikako neće rešiti.  A „američka ruka“ u ovom trenutku, drži oružje i postavlja ultimatume Rusiji.

Umesto podrške mirovnoj inicijativi evropskih kolega, američki predsednik je objasnio Angeli Merkel da treba „sankcije prema Rusiji ispunjavati u potpunosti, sve dok Rusija ne ispuni obaveze koje je preuzela“. Ako ne bude tako, preti Obama, sledeći korak će biti još strože sankcije. To jest – Rusija će ili „pritisnuti“ Donbas i Lugansk da učine što od njih Zapad traži, ili će doživeti nove pritiske na svim frontovima…

Za svaki slučaj, oglasio se i senator Mekejn, koji  je ponovo, samo nekoliko sati pre sastanka u Minsku, izjavio da Oland i Merkelova „treba da se stide“ zato što se zalažu protiv isporuke oružja Kijevu. Naravno, isto se odnosi i na SAD, koje „nemaju prvo da odbiju pomoć Ukrajini“.

Bukvalno iz minuta u minut Amerika pojačava pritisak – Obami nije bilo dovoljno sve ono što je rekao kancelarki Nemačke, nego je i direktno zapretio Putinu rečima da će „Rusija platiti visoku cenu, ako nastavi agresiju na Ukrajinu“. Teško je zaista poverovati da neko ozbiljan veruje da se pretnjom Rusiji može postići željeni rezultat. Ili se, zapravo, upravo računa na suprotnu reakciju?

Naravno, Kijevu  ne sleduju nikakve sankcije iako je upravo on „minirao“ dva prethodna sastanka u Minsku, što je navelo ministra inostranih poslova Nemačke da obeća da će u slučaju da Ukrajina ne nađe političko rešenje, Nemačka energično istupiti protiv ukrajinskog rukovodstva koristeći čak i sankcije.

Sa ovakvom podrškom, nije čudno što se zameniku šefa ukrajinske diplomatije učinilo da su na berlinskom sastanku postignuti „značajni rezultati“, što je uredno objavio na Tviteru.

A pregovori se ipak vode, zato što je jasno da, čak i ako bude doneta odluka o isporuci američkog oružja Ukrajini (što uopšte nije neverovatno), to oružje ne može da stigne ni za dan, ni za nedelju, a možda ni za mesec. A posle toga sledi obuka vojnika. Kad se sa  svih strana puca, to je veoma dug period. Kijev u ovom trenutku nema mnogo izbora – ili da odmah prekine rat, ili da pretrpi ozbiljan poraz od koga će se posle veoma teško oporaviti. Zato će, možda i glasati za mir. A i to je nešto – možda se neko u međuvremenu urazumi…