Dan diplomatskog službenika obeležen i u Beogradu

Saradnici Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije i veterani sovjetske i ruske diplomatske službe 10. februara obeležavaju svoj profesionalni praznik – Dan diplomatskog službenika. Službenici ambasade Ruske Federacije u Beogradu obeležili su svoj praznik polaganjem venaca na grob Nikolaja Hartviga, čuvenog člana ruskog diplomatskog kora koji je sahranjen u Srbiji. 

Nikolaj Henrikovič Hartvig bio je ruski carski diplomata koji se zadesio na službi u Srbiji u jeku diplomatske krize u leto 1914. godine. Prilikom službene posete austrougarskom poslaniku, kada je shvatio šta Austrougarska sprema Srbiji, Hartvigovo srce nije izdržalo. Vest o smrti ruskog poslanika munjevito je prostrujala Beogradom. Te večeri, 10. jula 1914. godine, narod se okupio ispred ruskog poslanstva da oda poštu iskrenom prijatelju Srbije. Na večni počinak Hartviga je ispratilo osamdeset hiljada građana predvođenih kraljem Petrom, njegovim sinovima, članovima kraljevske porodice i ministrima srpske vlade. 

U Rusiji, Nikolaja Hartviga smatraju za svetao primer požrtvovanog diplomate. Službenici ruske ambasade, predvođeni ambasadorom Aleksandrom Čepurinom su na Dan ruskih diplomata položili cveće na njegov grob. 

„Naša Diplomatska služba ima dugu istoriju, ima svoje tradicije, to je praznik diplomatskog osoblja koje radi u političkoj i ekonomskoj sferi u čitavom svetu. Ovaj praznik proslavlja se i u Ministarstvu inostranih poslova u Rusiji, kao i u svim našim ambasadama, predstavništvima i izaslanstvima. Mi radimo tako da sva sporna pitanja rešavamo kompromisima, radi održanja mira u svetu. I u Srbiji radimo na isti način kako bismo pronašli mirna rešenja za sve sukobe”, izjavio je ambasador Čepurin.

Koreni ruske diplomatije sežu u daleku prošlost. Prva diplomatska misija upućena iz Rusije u inostranstvo bila je misija u Vizantiju, 838. godine. „Ugovor o miru i ljubavi”, potpisan 860. godine takođe sa Vizantijom, bio je prvi međunarodni ugovor koji je Rusija potpisala. Ipak, za formiranje profesionalne diplomatske službe bilo je potrebno vreme. 

Kada je, sredinom 16. veka, car Ivan Grozni odlučio da formira „prikaze”, odnosno ministarstva, formirao je i Poslanički prikaz, kao instituciju koja upravlja spoljnopolitičkim poslovima. Poslanički prikaz vodio je jedan od najobrazovanijih Rusa toga vremena, Ivan Mihailovič Viskovatov. 

Ministarstvo spoljnih poslova formirano je krajem 17. i početkom 18. veka, za vreme vladavine Petra Velikog. Od tog vremena do Oktobarske revolucije, Rusija je formirala razgranatu mrežu diplomatskih predstavništava. Na primer, na Balkanu je imala konzulat u svakom većem gradu, pogotovo u hrišćanskim oblastima Turskog carstva. Konzuli na Balkanu imali su kao predstavnici države veoma težak posao – zaštitnika hrišćana u Turskoj, a često su morali da čak i silom brane prava Srba, Grka i Bugara od turske samovolje. Poznata je životna priča poslanika Ivana Jastrebova koji je bio poslanik u Prizrenu, Skadru i Solunu, a ovekovečen je u romanu „Ruski konzul” Vuka Draškovića.

Nakon Oktobarske revolucije, umesto Ministarstva spoljnih poslova, formiran je Narodni komesarijat za spoljne poslove koji je u početku vodio Lav Trocki, a kasnije Maksim Litvinov i Vjačeslav Molotov. Ime ministarstvu vraćeno je posle Drugog svetskog rata. Pored Molotova, Ministarstvo inostranih poslova SSSR vodili su i Andrej Višinski, Andrej Gromiko i Eduard Ševarnadze.

Ipak, u legendu je ušao, možda najdugovečniji ministar inostranih poslova modernog doba, Andrej Gromiko, čuveni „Mister njet”. Ministarstvom je upravljao od 1957. do 1985. godine i dao je pečat čitavoj epohi Hladnog rata. Iza simpatičnog, nasmejanog lica, krio se čvrst i beskompromisan čovek koji je lukavo balansirao između Amerike i njenih saveznika sa jedne strane, i nesvrstanih zemalja na drugoj. 

Eduard Ševarnadze došao je na mesto ministra spoljnih poslova SSSR u godinama koje su označavale opadanje moći prve države komunizma. 

Od sticanja nezavisnosti Rusije, ministri spoljnih poslova bili su Andrej Kozirjev, Jevgenij Primakov, Igor Ivanov i aktuelni ministar Sergej Lavrov. U vladi Ruske Federacije, Ministarstvo spoljnih poslova, zajedno sa Ministarstvom odbrane ima specifičan položaj, s obzirom da su odgovorni direktno predsedniku Rusije. Period od sticanja nezavisnosti do danas odlikuje se velikim političkim turbulencijama na svetskoj sceni. I Ministarstvo spoljnih poslova Rusije moralo je da se prilagođava novim događajima.

Sudbina Ministarstva spoljnih poslova bila je povezana sa novom ulogom Rusije u svetu. Vođene su rasprave u javnosti i naučnim krugovima o novoj ulozi Rusije u svetskoj politici. Ove rasprave rezultirale su donošenjem nekoliko strateških dokumenata između 2000. i 2012. godine koji su postali osnova strategije ruske spoljne politike.