Varufakis: U bankama na severu završilo 90 odsto pomoći

Grčka vlada želi da njen novi ekonomski sporazum sa evropskim kreditorima stupi na snagu od 1. septembra, izjavio je juče neimenovani izvor iz grčkog Ministarstva finansija. Izjava je dospela u evropske medije uoči ključnih pregovora grčkih zvaničnika sa ministrima finansija zemalja članica evrozone u sredu u Briselu. U međuvremenu, grčki premijer Aleksis Cipras i dalje tvrdi da program njegove vlade neće predstavljati nikakav teret po bilo kog građanina Evropske unije, a ministar finansija Janis Varufakis nastavlja sa kritikama na račun trojke međunarodnih kreditora.

Grčki premijer Aleksis Cipras je na konferenciji za novinare posle susreta sa austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom u Beču naglasio da Grčka želi rešenje koje bi bilo prihvatljivo svim njenim partnerima u evrozoni. 

I pored snežne oluje, oko stotinu austrijskih simpatizera novog grčkog premijera okupilo se ispred sedišta austrijske vlade, kako bi pozdravili Ciprasa i izrazili nadu da će kancelar Fajman iskazati otvorenost prema grčkim zahtevima, i da će pre svega pozitivno delovati na Nemačku.

Naime, nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da Grčka mora predstaviti „održivi“ plan o otplati duga i drugim reformama pred ministrima finansija zemalja članica evrozone na sastanku u sredu, 11. februara, u Briselu. Merkelova je dodala da Nemačka želi da Grčka ostane deo evrozone, ali da se Atina, kako je istakla, mora pridržavati osnovnih pravila iz programa pomoći koji joj je dodeljen. Predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker, istovremeno je poručio je Grčkoj da ne očekuje da će evrozona u dogledno vreme pristati na zahteve koji se tiču obnavljanja pregovora o finansijskom paketu pomoći.

Sa svoje strane, grčki ministar finansija Janis Varufakis kritikovao je mere štednje međunarodne trojke kreditora tokom obraćanja grčkom parlamentu u Atini.

„Kraj krize neće doći ako ponovo prihvatimo implementaciju programa mera štednje. Bilo bi lepo kad bi lek bio gorak, ali kad bi nas bar u isto vreme lečio. Popili bismo taj lek bez pregovora, bez neprestanog trčanja u Brisel, trčali bismo do naših ministarstava. Ali, nažalost, taj lek je otrovan. A najgore od svega je što i doktor to zna! Ali doktor mora da nastavi da nam daje lek, iako zna, i privatno čak priznaje, da lek naše stanje samo čini gorim.“

Duboke reforme

Varufakis je istakao da su oni koji su Grčkoj pozajmljivali novac bili svesni do koje mere je spasavanje ne samo grčke već i drugih evropskih ekonomija represivnim metodama koje su im nametnute bilo, kako je rekao, toksično.

„Godinama su zavaravali svoje poslanike i svoj narod. Govorili su im da su ove pozajmice, koje dele poznati poverioci, znak evropske solidarnosti sa lenjim Grcima, Špancima, Portugalcima, Ircima, periferijom kontinenta. A istina je drugačija – prvi Memorandum bio je zapravo znak solidarnosti sa bankama na severu Evrope, gde je zapravo završilo 90 odsto novca koji nam je dat.“

Grčki ministar finansija ubeđen je da će nova vlada u Atini uspeti da se izbori sa izazovima koji je čekaju.

„Implementiraćemo duboke reforme u dogovoru sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj – generalni sekretar, gospodin Gurija, dolazi u Atinu da nam pomogne da osmislimo te reforme i kontrolišemo njihovu imeplementaciju na transparentan način. Na ove reforme dodaćemo oko 70 odsto obaveza koje smo preuzeli postojećim Memorandumom. Mi smo pametni ljudi i ne žalimo se na ove reforme sve dok preostalih 30 odsto mera, koje smatramo neprihvatljivim, ne bude suspendovano ili potpuno uklonjeno.“

Vladajuća partija Siriza, najavljujući borbu protiv utajivača poreza u Grčkoj, posebno je izgleda imala u vidu i Grčku pravoslavnu crkvu.

Crkveni prihodi

Premijer Cipras i članovi njegovog kabineta, naime, zakletvu su položili bez pravoslavne ceremonije. Crkva u Grčkoj do sada nije morala da plaća nepopularan porez na imovinu, koji je prethodna vlada uvela u pokušaju da ispuni ciljeve štednje. Takođe, računima Crkve nije lako pristupiti, pa su zbog toga crkveni fondovi bili i ostali tabu tema u Grčkoj.  Stručnjaci kažu da su crkveni prihodi podložni oporezivanju, ali da postoje dva velika problema – odsustvo sistema za obračun tih prihoda i neadekvatno vođenje katastra.

Crkva je u Grčkoj drugi najveći vlasnik zemljišta, posle države, ali do sada nije plaćala porez na 130.000 hektara zemlje kojima raspolaže. Neki evropski mediji navode da u crkvene posede u Grčkoj spadaju i stambeni blokovi u najmodernijim atinskim četvrtima, kao i gradska predgrađa u naseljima na obali mora. Grčka pravoslavna crkva ima i udeo od 1,5 odsto u Nacionalnoj banci Grčke i predstavnika u njenom Upravnom odboru. Aleksis Cipras je odavno kritikovao prethodnu grčku vladu zbog toga što je oklevlala da uvede porez Crkvi i bogatašima, čime je i pre izbora jasno nagovestio kako će se prema tom pitanju postaviti njegova vlada.