Četvorosatni razgovori u okviru nastavka pregovora o sprovođenju Briselskog sporazuma između kosovskog i srpskog premijera, Ise Mustafe i Aleksandara Vučića, rezultirali su u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosuđu čime je stavljena tačka, barem na papiru, što se tiče ovog poglavlja.
Problem — stručni kadrovi
Jedno od tih pitanja, prema rečima Pavla Dimitrijevića izvršnog direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), svakako jeste i preciziranje nadležnosti sudova.
„Apelacioni sud u Prištini ima nadležnost nad svim sudovima na Kosovu, što znači, da može da vrati na ponovno razmatranje svaku odluku. U tom sudu, koliko znam, nema Srba“, kaže Dimitrijević napominjući da je najbitnija stavka sporazuma činjenica da je na ovaj način i celokupni sistem pravosuđa na severu Kosova sada, pod kosovskim zakonima.
„Nije jasno ni gde će biti sedište tog suda (na severu) koji je sada izmešeten u Vučitrn. Da li će biti ponovo u zgradi u Kosovskoj Mitrovici ili negde drugde? Veliki problem su i stručni kadrovi, a posebno je nejasna situacija oko advokata, jer advokati iz Srbije nemaju licencu kosovske Komore, što znači, da ne mogu da nikoga da zastupaju“, dodaje on.
Dimitrijević naglašava da jeste važan detalj o ravnopravno zastupljenom broj lica tužilaca i sudija između srpske i albanske nacionalnosti ali da on, sam po sebi, ne znači mnogo.
„Naš Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava koji određuje područja i sedišta sudova (kako opšte tako i posebne nadležnosti) i tužilaštava, predviđa da se osnivanje sudova i javnih tužilaštava za teritoriju AP KiM, kao i njihova sedišta i područja, uređuju posebnim zakonom, koji još uvek nije donet a bitan je za parafirani sporazum“, kaže on.
Struka treba da oceni sporazum
Krstimir Pantić, poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije sa Kosova i Metohije podseća da je usvojeni sporazum iz Brisela vezan za pravosuđe finalizacija okvirnog dogovora koji je postignut sa prethodnom Vladom Kosova.
„Što se samog sporazuma tiče, očekujem da se ovih dana o njemu pre svih, izjasne predstavnici pravosudnih institucija na Kosovu i Metohiji, odnosno, da čujemo prvo mišljenje struke, tužilaca i sudija srpske nacionalnosti koji će raditi u tim sudovima. Oni bi trebalo da daju svoju ocenu kako će funkcionisati ti sudovi i da li će u pravoj meri zaštitii interese Srba na Kosmetu“, kaže Pantić.
„U svakom slučaju, bolje je imati bilo kakav sporazum vezan za pravosuđe, nego zadržati stanje koje smo imali do sada, sa ogromnim brojem kriminalnih dela koja nisu mogla da budu procesuirana; niti su Srbi na Kosovu i Metohiji mogli da ostvare svoja prava vezano za povratak imovine ili bilo koje pravo koje im je garantovano i našim i kosovskim zakonima“, kaže Pantić navodeći kao primer „pravnog kolapsa“ slučaj Olivera Ivanovića, lidera SDP-a koji duže od godinu dana boravi u pritvoru bez adekvatne pravne zaštite.
Politički analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi, osim što smatra da je vrlo važno što je dijalog posle gotovo godinu dana pauze nastavljen, ističe i da je postignuti sporazum o pravosuđu, do sada navažniji potpisani dokument.
„Konačno će se početi sa sprovođenjem pravnog sistema na severu. Ali, ostaje i da se vidi kako će se sprovesti taj sporazum“, napominje Šeholi.
On je dodao da će u Sudu raditi jednak broj tužilaca Srba i Albanaca, to jest po devet. Premijer je saopštio i da će mitrovački sud imati ogranke i u Zubinom Potoku i Leposaviću, na čemu je srpska strana insistirala.
