O perspektivama rusko-egipatskog partnerstva koje se ponovo uspostavlja, egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je govorio u intervjuu koji je dao generalnom direktoru MIA „Rosija sevodnja“ Dmitriju Kiseljovu.
— Pre svega, želeo bih da vas pozdravim. Pozdravljam ruski narod i izražavam priznanje i zahvalnost predsedniku Putinu. Zaista, da ste videli kako su srdačno obični građani pozdravili predsednika Putina, shvatili biste koliko egipatski narod ceni Rusiju i njen stav!
- Nova egipatska spoljna politika posle „revolucije 30. juna“ odvija se u duhu otvorenosti prema svim uticajnim međunarodnim snagama, kao i prema arapskim zemljama i državama iz Afrike. Da li biste mogli da nam kažete nešto o ovim novim tendencijama?
— Egipćani su 25. januara 2011. godine počeli da menjaju stvarnost u kojoj su živeli – to je sveobuhvatan proces i oni su napredovali u svojim promenama. Međutim, problem je u tome što su druge snage iskoristile promene kako bi osvojile vlast nad tradicijom i budućnošću Egipćana. Egipćani su se plašili za svoju budućnost i za svoj identitet i 30. juna 2013. godine vratili su sebi Egipat i svoj identitet i napredovali su krećući se na ovom putu u budućnost.
Egipatska politika se u ovoj fazi, kao što je to rečeno u inauguracionom obraćanju, sastoji u tome da budemo otvoreni prema celom svetu u okviru pravca koji pretpostavlja umerenost i postizanje konsenzusa, izgradnju čvrstih odnosa sa svim zemljama sveta i odsustvo polarizacije. Mi poštujemo interese drugih strana i želimo da drugi poštuju naše interese. Ne težimo da nanesemo štetu interesima drugih i ne želimo da interesi drugih štete nama. Naša politika je usmerena na uspostavljanje međusobne saradnje i koegzistencije u odnosima između nas i ostalih zemalja.
- Da li biste mogli da kažete nešto o najvažnijim projektima koje Egipat sada ostvaruje, a posebno o projektu razvoja Sueckog kanala?
— Proširenje Sueckog kanala je jedan od onih projekata koji pretpostavljaju najozbiljniji pristup, on je dobro proučen i Egipćani su zaista jedini uložili svoja sredstva u njega. Za 7-8 dana je prikupljeno ukupno oko 8 milijardi dolara, što je velika suma za Egipat. Za ovaj projekat nam nije bila potrebna pomoć sa strane.
Koje projekti bi mogli biti razmotreni s ruskim kompanijama koje rade u sferi kompleksa goriva i energetike?
— Pre izvesnog vremena napravljen je projekt o izgradnji atomske centrale u provinciji Dabaa u rejonu Sredozemnog mora na zapadu Egipta. Krećemo se u ovom pravcu i o tome smo već obavestili gigantske kompanije koje zajedno s nama mogu da rade na realizaciji ovog projekta – između ostalog, ruske, kineske, francuske, i američke kompanije. Takođe se nadamo da će nam naši ruski prijatelji pomoći u izgradnji ove centrale, kao što je to bilo i ranije – pedesetih i šezdesetih godina (kad su sovjetski stručnjaci gradili industrijske objekte – RIA).
Stavovi Kaira i Moskve o nizu regionalnih problema su umnogome slični: borba protiv terorizma, političko regulisanje sukoba u Siriji. Koja još regionalna pitanja bi Egipat i Rusija mogli da razmotre, možda i da sarađuju na njihovom rešavanju?
— Što se tiče sirijske krize, mi ne želimo da postoji ni verovatnoća pretnje po bezbednost i stabilnost bliskoistočnog regiona koja bi bila veća nego sad. Moramo priznati da trenutno na teritoriji Sirije postoji ogroman broj terorističkih i ekstremističkih elemenata. Ako ovi elementi, koji se sad nalaze u Siriji ne budu pod kontrolom, vremenom će preći njene granice i zato uvek treba da se pridržavamo određenih konstanti kako bismo izašli na kraj sa takvim scenarijem.
