Osim po splavovima i dobrom provodu, Beograd je u poslednjoj deceniji postao poznat i po zatvorenim muzejima, barem onim najznačajnijim – Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti. Narodni muzej ne radi duže od decenije, a Muzej savremene umetnosti zatvoren je nešto kasnije.
Protesti zaposlenih, afere o izgradnji depoa, česte promene projekata i izvođača radova učinili su da rekonstrukcija beogradskih muzeja sve više zaliči na izgradnju Skadra na Bojani.
Međutim, 20. decembra otpočela je rekonstrukcija Narodnog muzeja, a prvih dana januara ove godine objavljen je javni raspis za rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti.
Ministar kulture i informisanja Srbije, Ivan Tasovac, objavio je ambiciozan cilj da muzeji budu otvoreni u danima kada slave jubileje — Muzej savremene umetnosti 20. oktobra 2015, kada slavi pola veka rada; a Narodni muzej 10. maja 2016, kada slavi 171. godišnjicu.
Ministar se obavezao javno tako što je ispred ovih muzeja aktivirao satove koji odbrojavaju vreme do ponovnog otvaranja vrata posetiocima.
„Satovi podsećaju da vreme brzo prolazi i da je neophodno da budemo fokusirani na ono što želimo da postignemo. To ne predstavlja obavezu samo prema ovoj generaciji, nego i prema precima, a i prema budućnosti“, rekao je ministar Tasovac ispred Narodnog muzeja.
Direktorka te ustanove, Bojana Borić Brešković, dodala je da je muzej konačno dočekao dan kada tačno zna kada će biti otvoren, i to će biti 10. maj 2016. godine.
Direktor Muzeja savremene umetnosti Jovan Despotović rekao je da je u toku tender za izbor izvođača glavnih građevinskih radova i priprema nove stalne postavke koja treba da omogući novi pogled na jugoslovensku umetnost 20. veka.
Često smo bili svedoci neostvarenih obećanja političara. Gest Ministarstva kulture i informisanja sa postavljanjem satova koji odbrojavaju do kraja radova na beogradskim muzejima pruža nadu da će se bar neka obećanja ostvariti.
