Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić naglasio je da za Beograd u nastavku dijaloga od ključnog značaja ostaju pitanja imovine i povratka raseljenih lica.
Dačić je istakao da će Vlada Srbije nastaviti da se aktivno angažuje na planu primene Briselskog sporazuma, u interesu mira, ekonomskog boljitka i pomirenja.
On je izrazio zadovoljstvo što je u izveštaju generalnog sekretara UN Ban Ki Muna prepoznat značaj formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), što je definisano kao ključno pitanje u neposrednom nastavku primene Briselskog sporazuma.
Dačić je rekao i da smena ministra sa liste „Srpska" Aleksandra Jablanovića i demonstracije koje su prethodile smeni stvaraju atmosferu mržnje prema srpskom narodu, kao i dodatni osećaj nepoverenja i nebezbednosti.
On je poručio i da je za Srbiju neprihvatljivo rešenje imovinskog pitanja kombinata Trepča van okvira Briselskog sporazuma i istakao da je neophodno obezbediti da sve aktivnosti na KiM u vezi sa privatizacijom budu vraćene u važeće pravne okvire.
Kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači izjavio je da Jablanović nije smenjen zbog svoje etničke pripadnosti, već zato što „nije pokazao profesionalnost kakva se očekuje od predstavnika Vlade" i optužio Srbiju da je to iskoristila za politički napad na Prišitnu.
Tači je, takođe, poručio da je „Trepča kosovska i (da) Kosovo odlučuje o Trepči".
Rešenje za to pitanje je, prema njegovim rečima, odloženo pošto „međunarodna administracija na Kosovu nije bila spremna da se suoči sa političkim pritiscima koje bi ono donelo".
On je izrazio zabrinutost zbog, kako je rekao, trenda srpske strane da odugovlači sa sprovođenjem Briselskog sporazuma i meša se u unutrašnje stvari Kosova.
Šef UNMIK-a Farid Zarif ocenio je da je od ključnog značaja, imajući u vidu nedavne nasilne proteste, da se lideri i u Beogradu i u Prištini suzdrže od svih izjava i reagovanja koji bi mogli da doprinesu porastu napetosti, „posebno u vezi sa Trepčom".
On je naveo da je „nasilje za svaku osudu" i pozvao i političke entitete i organizacije civilnog društva da se ograde od nasilnih protesta.
Zarif je kazao da su demonstracije „u velikoj meri bile organizovane od strane opozicije", a da im je doprinelo i nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, o čemu svedoči i „alarmantno" povećanje emigracije proteklih meseci.
Članice Saveta bezbednosti UN pozdravile su najavljeni nastavak dijaloga i izrazile zabrinutost zbog nasilja koje je izbilo tokom nedavnih protesta na Kosovu.
„Uz dužno poštovanje za proteste, budimo sasvim jasni: svi građani imaju demokratsko pravo da protestuju, ali nasilje je nelegalno i neprihvatljivo. Osuđujemo sve akte vandalizma nad javnom i privatnom imovinom, zastrašivanje novinara i televizijskih ekipa", rekao je predstavnik SAD pri UN.
On je dodao i da je neprihvatljiva primena sile protiv „verskih hodočasnika", kakva je viđena na pravoslavni Božić kod Đakovice, misleći na kamenovanje autobusa sa Srbima.
Velika Britanija je takođe izrazila zabrinutost zbog nasilja tokom nedavnih demonstracija na Kosovu i pozvala kosovske vlasti da učine sve kako bi takve situacije u budućnosti bile izbegnute.
Ruski ambasador je ocenio da u prethodnom periodu na Kosovu nije bilo napretka u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i da i dalje postoje etničke tenzije, o čemu, kako je primetio, svedoče napadi na pravoslavne manastire, kao i kamenovanje autobusa sa Srbima u Đakovici.
On je izrazio i zabrinutost Moskva zbog učešća kosovskih Albanaca u džihadističkim pokretima u Iraku i Siriji.
