Vlada Rusije predložila je antikrizni program podrške ekonomiji za period 2015-2016. godine.
Program koji će biti predstavljen krajem februara u konačnom obliku, sada se široko razmatra u društvu i u profesionalnim krugovima.
Stav Vlade je da Rusija mora ne samo da preživi u uslovima tekuće nepovoljne spoljnopolitičke i ekonomske konjunkture, već i da omogući stabilan razvoj ekonomije i socijalnu stabilnost.
Prema odredbama antikriznog plana, za podršku ekonomiji države, potrebno je obezbediti trilion i 375 rubalja (oko 20,5 milijardi dolara), a ministar finansija Anton Siluanov skreće pažnju da izvori dodatnih rashoda u ovom vladinom planu, još nisu određeni.
Program,, osim ekonomskih, mora sadržati i političke odluke, smatra glavni urednik „Finansijske gazete“, doktor ekonomskih nauka Nikolaj Vardulj. U razgovoru za radio „Sputnjik“ on kaže:
„Ruska vlada ima antikrizni program i to je dobro! Program će se još korigovati, ali opšti principi su jasni. Sličnog, sveobuhvatnog programa još nije bilo. Trebalo bi dodati da se Rusija do sada nije susretala sa ovako velikom krizom, kada je ograničen dostup međunarodno-kreditnim institutcijama, kada zapadne sankcije pojačavaju sve ekonomske poteškoće. U takvoj situaciji postavlja se pitanje čime kompenzovati odsustvo izvora finansiranja ekonomije? Nažalost, to je moguće samo na račun unutrašnjih resursa — Fonda nacionalnog blagostanja i uz efikasan rad Nacionalne banke“.
Ekonomisti smatraju da je embargo na isporuke poljoprivrednih proizvoda u Rusiju iz zemalja koje podržavaju sankcije, koji je određen kao odgovor na zapadne sankcije, slaba i neefikasna mera i ne odgovara obimu ograničenja sa Zapada. Ruske kontramere, u tom smislu i sektoralne, morale bi biti mnogo žešće.
Ono što nedostaje u antikriznom programu vlade, po mišljenju Nikolaja Vardulja, su konkretne ideje kako naterati Zapad da ukine sankcije Rusiji. Razlog za uvođenje sankcija je naravno politički, ali njihov je cilj nanošenje velike štete ruskoj ekonomiji, uveren je on.
„Sankcije Rusiju odvajaju od budućnosti. Zamena uvoznih proizvoda je prinudna mera, koja će čak i ako bude uspešna, dovesti do gubitka resursa koji ne može biti tako lako zamenjen – vremena“, smatra Vardulj.
