Šojble je nakon razgovora sa grčkim kolegom izjavio da njih dvojica imaju različite stavove, ali da su se složili da se ne slažu u tome da je trenutno pravo vreme za otpis dela grčkog duga, prenosi Rojters.
Varufakis je, međutim, naveo da se „nisu složili čak ni u tome da se ne slažu“, dodajući da nisu razgovarali o rokovima za otplatu grčkog duga niti o eventualnom rezanju duga, već samo o predlogu programa za premošćavanje koji bi trajao do maja.
„Nisam mogao da sakrijem sumnju u to da neke od predloženih mera ne idu u odgovarajućem pravcu“, rekao je Šojble, koji je Atini ponudio pomoć u jačanju poreskog sistema, navodeći da su oporezivanje bogatih i borba protiv korupcije neke od mera nove grčke Vlade koje idu u dobrom smeru.
Varufakis je poručio da će Grčka učiniti sve što je u njenoj moći da izbegne bankrot, dodajući da je uveren kako će Atina i njeni partneri postići rešenje da bankrot Grčke više ne bude tema o kojoj se priča.
Grčki ministar navodi da je Vladi u Atini potreban program za premošćavanje do kraja maja, kako bi se obezbedilo vreme za pregovore o novom sporazumu sa Evropskom centralnom bankom, Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom.
Kamatne stope na grčke 10-godišnje obveznice su jutros porasle iznad psihološke granice od deset odsto, dok su glavni indeksi Atinske berze izgubili preko devet odsto vrednosti, nakon što je Evropska Centralna Banka odbila da prihvati grčke obveznice kao garancije za pozajmice komercijalnim bankama.
Grčke banke i dalje mogu doći do sredstava preko evropskog programa Hitna pomoć za likvidnost (ELA), kojim rukovodi Grčka centralna banka, ali po znatno višim troškovima po banke. Kamatna stopa na pozajmice iz tog programa je 1,55 odsto u poređenju sa 0,05 na redovono finansiranje Evropske banke.
Istovremeno, glavni indeksi Atinske berze izgubili su više od devet odsto vrednosti, posle odluke Evropske centralne banke (ECB) da više ne prihvata grčke obveznice kao kolateral za pozajmice poslovnim bankama.
Na sekundarnom tržištu kapitala, prinosi na grčke 10-godišnje hartije od vrednosti su rano jutros skočili na 10,051 odsto sa jučerašnjih 9,678 odsto, dok je odmah po otvaranju berze glavni indeks Atinske berze, Atex, oslabio 9,43 odsto na 768 poena, da bi se nešto kasnije blago oporavio, prenosi agencija Frans pres.
Najnovija odluka Evropske centralne banke da više ne prihvata grčke obveznice kao garancije na kredite usledila je samo nekoliko sati posle jučerašnjeg sastanka grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa sa predsednikom ECB Mariom Dragim u Frankfurtu, a analitičari ocenjuju da je ovakav potez centralne banke dokaz da je sastanak bio neuspešan.
Ovaj potez Evropske centralne banke uneo je juče nervozu na tržišta, uzrokujući da evro oslabi više od jednog centa prema dolaru.
ECB je kasno sinoć saopštila da neće više prihvatati obveznice grčke vlade u zamenu za njene finansijske operacije, što je, kako ocenjuju analitičari, potez kojim se Grčka finansijski izoluje ukoliko ne nastavi pregovore sa svetskim kreditorima.
Grčka centralna banka moraće narednih nedelja sama da obezbeđuje nekoliko milijardi evra za hitnu likvidnost grčkih banaka.
Ekonomisti smatraju da ECB tom merom želi da primora Grčku da nastavi svoje mere štednje, čemu se protivi nova Vlada premijera Aleksisa Ciprasa.
Incijativa Evropske centralne banke dobila je podršku većine guvernera centralnih banaka evrozone, što odaržava nezadovoljstvo te zone prema predlozima nove grčke Vlade o rešavanju njenog javnog duga od 320 milijardi evra.
Nova mera ECB stupiće na snagu 11. februara.
Grčko ministarstvo finansija poručuje da ovakav potez ECB neće imati „nikakav nepovoljan uticaj“ na finansijski sektor Grčke, koji je, kako tvrde, u „potpunosti zaštićen“ uz pomoć drugih raspoloživih mogućnosti, javlja britanski Javni servis Bi-Bi-Si.
Grčke banke i dalje mogu doći do sredstava preko evropskog programa Hitna pomoć za likvidnost (ELA), kojim rukovodi Grčka centralna banka, ali po znatno višim troškovima po banke. Prema pisanju grčkog lista Katimerini, kamatna stopa na pozajmice iz tog programa je 1,55 odsto u poređenju sa 0,05 odsto na kredite ECB.
ECB je zajedno s Evropskom komisijom i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jedan od kreditora Grčke. Grčka je sprovela velike mere štednje u sklopu paketa pomoći od 240 milijardi evra koji je dogovoren 2010. sa „trojkom“, ali se nova vlada protivi nastavku primene tih mera štednje.
Varufakis: Nemojte nas ucenjivati ultimatumom
Grčki ministar finansija Janis Varufakis će na kraju svoje evropske turneje, tokom koje je nastojao da dobije podršku za pregovaranje o novim uslovima otplate duga, danas u Berlinu raugovarati sa Volfgangom Šojbleom, ministrom finansija Nemačke, koja je do sada izražavala snažno protivljenje bilo kakvim promenama tih uslova.
Varufakis je uoči sastanka sa Šojbleom kazao da veruje da će Berlin „pokazati solidarnost“ u rešavanju pitanja grčkog duga.
U razgovoru za nemačku stanicu ARD na pitanje šta očekuje od EU, Varufakis je rekao da Grčka traži samo da ne bude izložena pritisku time što će joj biti dat ultimatum.
„Dajte nam vremena do kraja maja, do početka leta, kako bismo mogli da iznesemo svoje sugestije za rešenje i da razgovaramo o tome sa našim partnerima“, rekao je on, dodajući da bi tada Grčka i Evropa mogle da postignu nove dogovore, preneo je Rojters.
„Siguran sam da će ministar Šojble, kancelarka Angela Merkel i svi u Nemačkoj pokazati solidarnost“, rekao je Varufakis.
Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da je prerano za spekulacije o dogovoru, budući da Grčka još nije iznela predlog o načinu smanjenja tereta duga.
„Čekamo na konkretne predloge, i tek tada možemo nastaviti razgovore“, izjavila je Merkelova, dok je Šojble pre dva dana poručio da Berlin neće prihvatiti jednostrane izmene finansijskog paketa pomoći Grčkoj.
