Ova investicija, vredna između 70 i 80 milijardi dolara, predviđa izgradnju gasovoda u dužini od 4000 kilometara, a projekat će istovremeno doprineti gasifikovanju kako ruskih regiona u Sibiru tako i Dalekog istoka.
Sve je počelo podudaranjem interesa Rusije i Kine. Moskva je tražila novo tržište za svoje energetske resurse, a Pekingu je bio neophodan nov i pouzdan izvor. Kina već odavno razmišlja o diverzifikaciji isporuka gasa za unutrašnju upotrebu. Tako je, pre deset godina, određena polazna tačka za nove strateške planove ove dve države. Postignut je dogovor, potpisan je sporazum veka. Tako su eksperti ocenili grandiozne planove Rusije i Kine, jednog od glavnih korisnika ruskog gasa.
Udeo prirodnog gasa u energetskom bilansu Kine neprekidno se povećava. Prema podacima iz 2007. godine, ova cifra je činila tri odsto, a već 2010. udeo se udvostručio. Prošle godine, Kina je pokazala šestostruki rast potražnje. Prema prognozama eksperata, Kina će za 25 godina postati osnovni pokretač svetskog gasnog tržišta i činiće 14 odsto svetske potražnje za resursima, zauzimajući drugo mesto, iza Sjedinjenih Američkih Država. Značajan deo rastućih potreba Kine spremna je da zadovolji Rusija, kaže zamenik direktora Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka Vasilij Mihejev.
„Pre otprilike deset godina, Kina je počela masovni program transformacije industrijskog kompleksa na severoistoku zemlje. Tamo je bila stara industrijska baza sagrađena pre 50 godina. Ona je u međuvremenu u potpunosti izgubila svoju konkurentnost, i zbog toga je bio postavljen novi zadatak – da se modernizuje. Tako se za Rusiju otvorila nova mogućnost“.
Upravo tada je postalo očigledno podudaranje interesa obe strane. Zajednički rusko-kineski projekat „Snaga Sibira“, u okvirima već postignutog sporazuma, pretvara Narodnu Republiku Kinu iz potencijalnog u realno tržište energetskih resursa. U tom smislu Kina može da popuni ili kompenzuje smanjenje potražnje u Evropi.
Ali Moskva i Peking se neće zaustaviti na postignutom. Već se vode pregovori o dopunskim isporukama ruskog gasa i po drugim maršrutama, za Radio Sputnjik govori zamenik direktora za gasna pitanja Fonda nacionalne energetske bezbednosti Aleksej Grivač.
„To je u vezi sa tim što Rusija prolazi kroz određeni problematični period sa svojim tradicionalnim izvoznim tržištem, Evropom. A zapadna maršruta, takozvani gasovod ʻAltajʻ, pretpostavlja punjenje i eksport gasa sa izvora u zapadnom Sibiru. Maršruta se može organizovati dosta brzo. Resursna baza je praktično gotova.“
Na pitanje da li će biti dovoljno gasa za obezbeđivanje rastućih potreba Kine, eksperti bez sumnje odgovaraju da su rezerve Rusije toliko velike da ona može da snabdeva ne samo Kinu, već i druge države Azijsko-Tihookeanskog regiona.
