Jaltska konferencija, koja je trajala nedelju dana – od 4. do 11. februara 1945. godine, okupila je antihitlerovsku koaliciju i bila je poslednji forum takozvane „doatomske“ epohe. Već je sledeći susret lidera SSSR, SAD i Velike Britanije, održan u Potsdamu u julu-avgustu 1945. godine, ostao u senci saopštenja da su Amerikanci uspešno testirali atomsku bombu, koja je nekoliko dana nakon toga bila iskorišćena protiv japanskih gradova Hirošime i Nagasakija. (koja je nekoliko dana nakon toga i iskorišćena u borbi protiv Japana, kada su gotovo uništeni gradovi Hirošima i Nagasaki.)
U centru diskusije u Jalti bili su problemi iscrtavanja novih granica u oslobođenoj Evropi. Kompromisi su bili neophodni na sve tri strane, s obzirom na to da se zapravo radilo o stvaranju sistema podele vlasti između Istoka i Zapada.
Sa svoje strane, sovjetski lider je izašao u susret zapadnim državama po drugim pitanjima – konkretno onima koja su se ticala Balkana. Staljin je pristao da ne učestvuje u regulisanju situacije u Grčkoj, gde je uskoro buknuo građanski rat. Kompromis je postignut i oko nemačkog pitanja – država je podeljena na dva dela – istočni i zapadni.
Ipak, zapadna logika geopolitičke konfrontacije nije nestala i ona je svoju ulogu odigrala kasnije, budući da se pokazalo da nisu svi principi dogovoreni u Jalti bili sprovedeni u delo. Svet je počeo brzinski da tone u „hladni rat“, govori za radio „Sputnjik“ ruski diplomata, doktor istorijskih nauka, profesor Valentin Falin:
SSSR 1945. godine nije pretio Evropi. Mi niti smo mogli niti smo želeli da im pretimo. Amerikanci su tada priznali da je glavni zadatak posleratnog SSSR bio omogućavanje normalnih spoljnih veza za bezbedni unutrašnji razvoj.
„Uređivanje poretka u Evropi i ponovno uređenje nacionalno-ekonomskog života mora biti postignuto na način koji bi omogućio oslobođenim narodima da unište i poslednje tragove nacizma i fašizma i da stvore demokratske institucije po sopstvenom izboru“ – bilo je utvrđeno na Jaltskoj konferenciji i u okviru potpisane Deklaracije o oslobođenoj Evropi.
Ipak, dati cilj nije bio realizovan u punoj meri. A današnji uzlet fašizma i nacističke ideologije u raznim državama Evrope, uz činjenicu da je Zapad na sve to zažmurio na jedno oko, još jednom podvlači aktuelnost pouka koje treba izvući iz Jalte.
