U Centru za bilateralnu saradnju te organizacije ističu da je izvoz iz godine u godinu veći zahvaljujući edukaciji privrednika, ali i potrošačima u Rusiji koji umeju da prepoznaju kvalitetan proizvod.
Plasman srpskih proizvoda u Rusku federaciju oduvek je bio izazov za naše privrednike.
Tržište od oko 140 miliona stanovnika obećava zaradu, ali treba naći put do ruskog potrošača, a on je dug čak dve i po hiljade kilometara.
Značajnu ulogu u tom poslu ima Privredna komora Srbije. Informisanje i edukacija privrednika o preduslovima za plasman proizvoda na tržište Ruske Federacije, pre svega upoznavanje sa obaveznim standardima kvaliteta, urodila je plodom, kaže za Sputnjik savetnik za bilateralnu saradnju Privredne komore Srbije, zadužen za Rusiju, Dejan Delić.
— Mi kontinuirano pratimo kvalitetan plasman srpskih kompanija i proizvoda na tržište Rusije. U svim segmentima je zabeležen rast. Najinteresantnija za plasman u Rusku Federaciju svakako je hrana. Najitraženiji srpski proizvodi su meso i mesne prerađevine, jabuke, kruške i drugo voće i povrće, prerađeno ili zamrznuto. Sledi kukuruz i suncokret. U Rusiji se dobro prodaju i srpska vina, sokovi i sladoled – ističe Delić.
Najviše hrane Srbija izvozi u susedne Bosnu i Hercegovinu i Rumuniju, a Ruska Federacija trenutno je treće izvozno tržište Srbije. I pored veoma visokih troškova transporta koji utiču na finalnu cenu proizvoda, hrana iz Srbije odlično se prodaje, što dovoljno govori o njenom kvalitetu.
— Najvažnije je da se dobro organizujemo i naše proizvode pre svega kvalitetno plasiramo.
Zato smo održali više seminara i edukativnih foruma. U poslednjih šest meseci srpska privredna komora organizovala je i dva nastupa na međunarodnim sajmovima u Moskvi. Formirali smo i koordinacioni centar za saradnju sa Rusijom početkom avgusta prošle godine, kako bi se pripremili za novu saradnju pod sankcijama toj zemlji – kaže Dejan Delić.
— On naglašava da je bilo najava mogućnosti da se preko Srbije reeksportuju proizvodi pod embargom, ali, kako kaže, do toga nije došlo. — Bilo je nekoliko pokušaja koje smo registrovali, i sprečili našim aktivnostima – ističe Delić.
U 2014. godini postignut je rekordan rast izvoza, vredan 307 miliona dolara, što je 66,7% više u odnosu na 2013. godinu. Pored hrane, Srbija je u Rusiju izvozila proizvode od metala, drveta, električne i industrijske mašine, odeću, medicinske i farmaceutske proizvode. A hula – hop čarapa od sintetičkih vlakana bila je traženija i od jabuka.
— Bilo bi jako dobro da uspemo da održimo taj ritam, ove godine možemo da očekujemo nekih 400 do 450 miliona dolara zarade od izvoza prehrambenih proizvoda. Naravno, sve opet zavisi od nas, od kvalitetne pripreme, organizacije I predstavljanja naše ponude i načina poslovne komunikacije sa ruskim partnerima koji ce moći da vrednuju našu ponudu. Verujem da možemo dosta da učinimo na tome i na objedinjavanju naših proizvodjača – zaključuje Delić.
