U nizu mera koje najavljuje ruska vlada najviše pažnje privukla je spremnost Rusije da odgovori na pretnje njenom platnom sistemu, tj. da u godini koja bi mogla biti teža od prethodne, probleme rešava sopstvenim silama, ne čekajući ničiju pomoć. Stručnjaci kažu da će Rusija krenuti stopama kojima je svojevremneo išla Kina stvarajući sopstvenu ekonomiju daleko manje zavisnu od izvoza, nego što je ruska.
Kao simbol predstojeće samostalnosti upravo je predstavljen prototip kartice budućeg ruskog platnog prometa. Domaća kartica biće, po zamisli njenih autora, maksimalno nezavisna od svih političkih potresa u inostranstvu. Prve provere su uspešno završene, a očekuje se da kartice do kraja godina dobiju klijenti svih ruskih banka.
Zakon je predvideo da se penzije kao i plate onih koji ih dobijaju iz budžeta, obavezno uplaćuju na te kartice, a da svi trgovinski lanci i prodavnice moraju da ih primaju. Stari bankomati će lako biti podešeni, pa za nove kartice neće biti potrebna nova infrastruktura. Korisnici dosadašnjih platnih kartica biće uključeni u domaći procesing centar, koji je od decembra započeo probni rad. Sve finansijske operacije unutar zemlje mogu biti obavljene preko tog sistema. Na taj način niko neće moći da isključi ruske banke iz međunarodnog platnog prometa, kao što je već bilo urađeno nedavno, kada su SAD isključile nekoliko ruskih banaka kojima se bile uvedene sankcije.
Nacionalni platni sistem biće definitivno pušten u rad već ovog proleća.
Kako bi omogućila što veću samostalnost finansijskog sistema Rusije, Centralna banka je već počela da rešava još jedan težak zadatak – stvaranje nezavisnog sistema međubankarskog obaveštavanja unutar zemlje. Takav sistem je već stvoren i od decembra se uvodi u banke. Tokom protekle nedelje, ministri inostranih poslova zemalja članica EU razmatrali su isključivanje Rusije iz svetske međubankarske komunikacije koja nosi skraćeni naziv SWIFT. Takva odluka nije doneta i ako bi se odlučivalo na osnovu ekonomske logike, neće nikad ni biti, između ostalog i zato što je Rusija jedna od najvećih korisnika SWIFT-a. Ipak, iskustvo poslednjih meseci kada je Evropa donosila odluke o sankcijama Rusiji, svesno kažnjavajući i sebe, ne isključuju takvu mogućnost.
Sistem rada je sličan slanju SMS poruka. Kad pošiljalac koji šalje negde novac, donese taj novac u svoju banku, ona istog trenutka šalje poruku drugoj banci koja je deo sistema, i ova na licu mesta isplaćuje novac primaocu, ne čekajući da joj novac stigne. Ako država u koju novac ide, nije u sistemu SWIFT-a, onda ona mora da traži neku koja jeste i koja je prijateljski prema njoj raspoložena, i da preko nje obavlja sve finansijske transakcije. To, naravno, zahteva više vremena. Kako bi se izbeglo čekanje od nekoliko dana, u okviru Rusije već funkcioniše rezervni sistem, ali će za obavljanje međunarodnih finansijskih transakcija, biti potrebno da se dogovara ili sa svakom bankom posebno, ili da nekoj od drugoj zemlji plati pravo korišćenja njenog SWIFT-a.
Pre dve godine iz SWIFT-a isključen je Iran, što je bilo prvi takav postupak u istoriji postojanja sistema. Ipak, on je uspeo da se organizuje tako što je počeo da da koristi platni sistem Turske.
Ruski stručnjaci, uprkos pretnjama, ne veruju da se mogu naći u poziciji Irana pre svega zato što to nanosi štetu i sistemu, i zapadnim korporacijama koje rade u Rusiji, a koje u slučaju isključenja Rusije iz SWIFT-a ne bi mogli da iznesu svoj novac iz zemlje.
Pretnje koje se gotovo svakodnevno čuju iz Brisela oni nazivaju pritiskom, a kao dokaz pominju činjenicu da je američka rejtinška agencija Standard &Poor’s snizila rejting Rusije sa VVV-, na VV+. Tako je Rusija, iako ima ogromne državne rezerve, iako je količinu zlata prošle godine uvećala za 10 procenata, iako ruske kompanije za poslednjih 10 godina nisu nikad kasnile sa otplatama kredita — proglašena državom koja neće moći da vraća kredite.
Ruski ekonomisti podsećaju da je ovom odlukom agencija Standard&Poor’s Rusiju smestila ispod Bocvane, koja se po nivou BDP nalazi na 114 mestu.
Analitičari ovakve ocene smatraju pokušajem zastrašivanja investitora, kako bi ih ubedili da ne ulažu svoj kapital u rusku ekonomiju. Oni podsećaju da su rejtinške agencije svojevremeno dale najviše ocene američkoj hipotekarnoj banci Lehman Brothers, koja je ubrzo nakon toga – bankrotirala.
O tome da su agencije moćan instrument političkog pritiska govorio je i ruski predsednik Putin, proglasivši zabludom uverenje da su finasije i ekonomija izvan svake politike i zatraživši od vlade da se aktivno suprostavi kriznim pojavama i da traži izlaz iz svih situacija koje mogu nastati.
Plan borbe protiv krize već je predstavljen parlamentu. On će koštati dva triliona rubalja. Taj novac postoji i tačno je određeno kuda će otići svaki dinar. Među najvažnijim zadacima je očuvanje socijalnih garancija, tj standarda građana. Već od danas biće podignute penzije i plate koje se isplaćuju iz budžeta, a posebno su izdvojena sredstva i za porodice sa mnogo dece.
Posebna pažnja će biti posvećena agroindustrijskom kompleksu koji će dobiti 54 milijarde kako bi se domaćim proizvodima zamenio uvoz hrane.
Osnovni zadatak vlade je da stimuliše razvoj realnog sektora ekonomije, kao i da iskoristi činjenicu da je zbog pada rublje ruska roba postala jevtinija i konkurentnija na svetskom tržištu.
Veliki novac, veliki planovi, ali neke druge budžetske stavke biće smanjene za deset procenata. Pri tome će kontrola trošenja novca, glavna boljka ruske ekonomije, biće strožija nego ikada.
