Mame traže novac koji su zaradile

Majke iz cele Srbije u maju prošle godine okupile su se u kampanji „Pravo za mame” koju su organizovale tri udruženja građana, „Centar za mame“, „Srbija u pokretu“ i udruženje „Roditelj“. Udruženja građana su tražila da žene na porodiljskom bolovanju platu primaju direktno od države, a ne od poslodavca, kako bi se prekinulo veliko kašnjenje novca. Razgovarale su pojedinačno sa svim poslanicima Narodne Skupštine Republike Srbije. Svoj potpis, kao garanciju da će glasati za izmenu zakona, dalo je čak 179 od 250 poslanika Narodne Skupštine Republike Srbije.

Jedna od učesnica kampanje bila je i Bojana koja radi u privatnoj firmi. Plašeći se posledica na poslu, ne otkriva svoje prezime. Bojana kaže da nije razmišljala o novcu dok se nije približio porođaj. Tada su se povećali troškovi pregleda koji nisu bili brzo izvodljivi u državnim klinikama. U vreme najveće radosti, kada je beba stigla, stigli su i novi troškovi, a Bojanin račun je bio prazan.

— Zamislite situaciju, idete na posao, dobijate platu i u skladu sa tim planirate svoj život. Onda ostajete u drugom stanju i nastavljate da idete na posao i dobijate platu, uživate u planovima za novi život u proširenoj porodici. A onda, kako se porođaj bliži, morate da se opremite i za dolazak bebe. Račun u banci je presušio. Kako je to moguće, mora da se neko šali! Ali ja sam te pare već zaradila, ja sam ih zaradila unapred kroz bruto iznose i doprinose koje je moj poslodavac davao u tu istu kasu. Sada je došlo vreme da se taj novac podigne, to je moj novac, to nije socijalna pomoć, to je nešto što sam ja unapred odvajala za svoje dete kome život počinje. Kao da se radi o situaciji od pre hiljadu godina, a ne o državi u 21. veku koja njemu kao novom građaninu treba da omogući osnovne uslove za život. Da ne pričamo o drugoj dimenziji te iste priče – kaže naša sagovornica.

Ona naglašava da je žena koja postaje majka tada u još u ranjivijem položaju. Postaje finansijski zavisna, bez obzira da li će da je izdržava muž, brat ili roditelji.

— Kao da nikada nisam bila radno sposobna. Ali ja hoću svoju platu, neću da me iko sažaljeva. Zato sam sa bebom od 15 dana na dojci otišla ispred Skupštine sa drugim ženama da tražimo ono što nam pripada i od toga nećemo odustati — naglašava Bojana.

Pošto su učesnice kampanje sredinom prošle godine dobile podršku većine poslanika da platu dobijaju direktno od države, a ne od poslodavca, usledilo je i obećanje ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandra Vulina, i tadašnjeg ministra finansija, Lazara Krstića, da će zakon biti promenjen. Formirana je i radna grupa. Jedna od članica, Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da do izmene Zakona nije došlo zbog sporosti i neefikasnosti administracije, ali i same Radne grupe.

— Ministri su obećali da će uraditi sve što je u njihovoj moći, da će angažovati sve svoje resurse da do izmene Zakona dodje do kraja 2014. godine, što je bio zahtev kampanje „Pravo za mame“. Predstavnici sve tri organizacije koje su pokrenule kampanju „Centar za mame“, „Srbija u pokretu“ i udruženje „Roditelj“ pozvani su da budu članovi radne grupe. Tako je i bilo, grupa se sastala deset puta, većala o svemu i mislim da smo doneli neke sjajne predloge, ali zbog sporosti i neefikasnosti administracije, a na žalost, moram da kažem i određenih ljudi u samoj radnoj grupi, do izmene još uvek nije došlo. U ovom trenutku ne znamo ni kada će doći, pisali smo ministru Vulinu i poslanicima koji su podržali kampanju i rekli da će glasati za izmenu Zakona, pre dve nedelje, ali još uvek nam se niko nije javio da kaže šta se dešava i kada će doći do te izmene – kaže Jovana Ružičić.

S druge strane ministar Aleksandar Vulin tvrdi da izmena zakona ne kasni.

— Ako izmenu čekamo 14 godina, zašto je sada teško sačekati još nekoliko meseci da bude odrađena kvalitetno, kaže ministar i ističe da je jako važno da se izmenama Zakona spreče zloupotrebe kojih ima i kada su u pitanju porodiljska prava i dečji dodaci.

— Do izmene Zakona nije došlo zato što nije moglo. Zato što radna grupa radi svoj posao. Mogli smo to da uradimo na brzinu, ali posle da menjamo zakon još jedanaest puta, kao Zakon o penzijskoj i invalidskoj zaštiti. Uostalom mi smo nevladine organizacije pozvali da budu deo radne grupe. Očekujem da će rešenje problema biti doneto vrlo brzo, a ako ne bude brzo, neću da se menja na svakih šest meseci. U obzir treba uzeti i zloupotrebe kada su u pitanju prava porodilja, ali i dečji dodaci.

Dobijaju ih često oni koji ne treba da ih dobijaju, prave se razne zloupotrebe sa veštačkim podizanjem zarada, na osnovu toga država isplaćuje ogromne količine novca, a nema opravdanje za to.

Mame ne čekaju. Mi isplaćujemo u dinar, na vreme, da li poslodavac isplati sve u roku, to nije naša odgovornost već poslodavca. Ideja da se novac direktno uplaćuje porodiljama, a ne poslodavcima, dobro zvuči, ali postoji mali probem, potrebno je skupiti 85 različitih potvda bez poslodavca. Poslodavci su zadovoljni zbog te ideje, ali bojim se da naše mame ne bi bile zadovoljne da moraju same da popunjavaju papirologiju.

Tako da, između onoga što zvuči dobro i onoga što je moguće moramo raditi – kaže Vulin.

Mame okupljene u udruženjima kažu da su spremne da nastave da lobiraju da što pred dođu do novca koji su zaradile unapred, kako bi svojoj deci osigurale udoban početak života. Lobiraće, kako kažu, na svoj, način.

Videćemo da li to možda znači da će posle širenja štrika sa stvarima za bebe, kao simbol onoga što svojoj deci ne mogu da kupe, parking Skupštine blokirati dečjim kolicima. Za nova kolica za bebe u Srbiji potrebno je izdvojiti jednu prosečnu platu. Ali to je druga tema, kojom će se, sada organizovane, žene u Srbiji sigurno baviti.

Imaju i konkretan predlog za poboljšanje rada Radne grupe, da ljudi preuzmu odgovornost za svoje pozicije, da svi rade ono što im je posao i da se na sastancima ne troši uzaludno vreme ljudi koji dolaze.