„Ovo je jako tužan dan za nauku, jer je u požaru stradalo oko 15 odsto ukupnog materijala koji se nigde više ne mogu pronaći, rekao je Fortov i dodao da zgrada spolja podseća na Černobilj.
On je dodao da su ovu biblioteku koristili skoro svi instituti koji se bave istraživanjem humanističkih nauka, kao i ostali društveni fakulteti u Rusiji.
Direktor Instituta za društvene nauke Jurij Pivovarov rekao je da će za restauraciju knjiga biti potrebno nekoliko godina. On je objasnio da knjige koje su pokvašene mogu da se restauriraju, bitno je da većina nije stradala od vatre.
Biblioteka Instituta za društvene nauke pri Akademiji Nauka u Moskvi je osnovana 1918. godine i u njoj se nalazi mnoštvo retkih dokumenata, knjiga, časopisa, brošura i teza iz vremena Lige naroda, dokumenata Unesko i parlamentarnih izveštaja stranih zemalja, uključujući i američkih, od kojih najstariji potiču iz 1789. godine, zatim drevnih tekstova na staroslovenskom, kao i 14 miliona knjiga. U čitaonicama su se takođe nalazile i brojne enciklopedije i rečnici.
Istoričar Gleb Albert sa Ciriškog univerziteta je za sajt „Gazeta.ru“ rekao da su se u toj biblioteci čuvali i naučni radovi iz vremena komunizma, kada su svi naučni i obrazovni instituti bili dužni da pošalju kopiju objavljenog rada ili žurnala. „Bez te biblioteke naučni radovi mnogobrojnih kolega otišli bi u zaborav“, dodao je Albert.
U ovoj biblioteci su svojevremeno radili brojni poznati naučnici, među kojima i sovjetsko-izraelski istoričar i filozof Vitalij Rubin.
Požar je izbio u zgradi glavne biblioteke oko 22 sata po lokalnom vremenu i proširio se na 2.000 kvadratnih metara objekta, a vatrogasci su u roku od dva sata uspeli da zaustave dalje širenje vatre. Najverovatniji uzrok požara su neispravne električne instalacije. Povređenih u požaru nije bilo.