Iako se i Vlada Srbije i većina njenih kritičara slažu da bi Srbija trebalo da zadrži aktuelni spoljnopolitički kurs koji podrazumeva ubrzane evrointegracije uz očuvanje prijateljskih odnosa sa Rusijom, protivnici EU smatraju da je došlo krajnje vreme da se zahvalimo Briselu i Berlinu na uslugama. Osim vanparlamentarnih stranaka desnice i razjedinjene estremne levice, evroskeptični glasovi sve se više čuju i od nezavisnih intelektualaca.
Ugledna ekonomska novinarka Ruža Ćirković kaže da bi Srbija trebalo da kaže Briselu – „hvala na pažnji“ bez obzira „što nam stalno govore da mi to ne možemo jer nismo Island, mislim da bi trebalo probamo“. Međutim, ona ne vidi političku snagu koja bi smogla snage da se „zahvali“ briselskoj administraciji.
Spoljnopolitički komentator Zoran Ćirjaković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije upozorava da elita u Srbiji, čak i onaj njen deo koji misli da bi Srbija trebalo da odstupi od „evropskog puta“ nema alternativni program.
U skupštini ne postoji nijedan poslanik koji nije proevropski orjentisan, režim Aleksandra Vučića ima snažnu zapadnu podršku koja je „cinična i antidemokratska“ i bez obzira na demokratsku fasadu na delu je „sofisticirano jednoumlje“ usled čega je Srbija najekstremniji primer takozvanog Trećeg puta Tonija Blera u kome su sve parlamentarne partije manje-više iste a građani, u stvari, glasaju za istu politiku i različite ličnosti, smatra Ćirjaković.
U situaciji „novog hladnog rata“, naši sagovornici smatraju da bi Srbija što duže trebalo da zadrži postojeći spoljnopolitički kurs.
„Naša ekonomija je toliko zavisna i od ruske i od nemačke da bi bila katastrofa ako bismo po diktatu EU uveli sankcije Rusiji“, smatra Ruža Ćirković.
S njom se slaže i sociolog Jovo Bakić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koji upozorava da će se na Srbiju sve više vršiti pritisak da uvede sankcije Rusiji.
„Srbija vodi jedinu normalnu spoljnu politiku, ali što se situacija na relaciji Zapad –Rusija bude zaoštravala pritisci da uvedemo sankcije Rusiji će rasti. Bojim se da smo saterani u ćošak i da nam se manevarski prostor sužava. Bili bismo pod manjim pritiskom da smo članica EU, nego kao zemlja kandidat, ali svaka vlast u Srbiji bi morala da što duže zadrži postojeći spoljnopolitički kurs“, kaže Bakić.
Iako smatra da evropski put Srbije nema alternativu i da druga opcija ne postoji budući da smo okruženi zemljama članicama EU, Bakić tvrdi da bi trebalo što duže zadržati postojeći kurs, tim pre što su nam nemački zvaničnici stavili do znanja da u EU nećemo ući pre 2024. godine.
I Jovo Bakić i Ruža Ćirković se slažu da će pobeda Sirize uticati ne samo na Srbiju, nego i na čitav svet. Ruža Ćirković kaže da je već došlo do približavanja grčke spoljne politike srpskoj, imajući u vidu da Siriza „dosta igra na kartu Rusije“ i da je ruski kapital prisutan u Grčkoj, a gde je prisutan kapital, prisutan je i uticaj.
Javnost u Srbiji dobrim delom podržava ekonomske mere Sirize, ali je premijer Vučić najavio da Vlada ne odustaje od mera štednje, a naši sagovornici smatraju da nam ostanak na neoliberalnom kursu neće doneti ništa dobro.
„Mislim da za ovu vlast ne bi bilo dobro da Cipras uspe“, kaže Ruža Ćirković.
„U Srbiji ne postoji čovek koji bi artikulisao to nezadovoljstvo i minimalne su šanse da se pojavi. Pitanje je da li će se i pojaviti imajući u vidu kakav bi linč doživeo u strogo kontrolisanim medijima“, kaže Ćirjaković.
Jovo Bakić se slaže da se, bez obzira ne ogromno nezadovoljstvo, u dogledno vreme ne može očekivati da se pojavi neka srpska Siriza. Premijer Vučić je još uvek previše jak a levičarske grupe mnogobrojne, sa malo pristalica i razjedinjene. Čak i kad bi došlo do njihovog objedinjavanja teško bi probile medijsku blokadu.
„Ta mogućnost trenutno ne postoji, ali ne znači da se neće pojaviti. U vreme dubokih kriza, a ovo je svakako jedna od njih, svašta je moguće. Nezahvalno je prognozirati šta se sve može desiti i u Evropi, od izlaska Velike Britanije iz EU posle referenduma 2017. ili istupanja Grčke iz Evrozone, što je još izglednije budući da Berlin vrlo tvrdo igra“, kaže Bakić.
Međutim, on dodaje da će kriza u kojoj se trenutno nalazi EU zavisti, pre svega, od Sjedinjenih Država i Nemačke a ne od malih država kakve su Grčka ili Srbija. S tom konstatacijom se slaže Ruža Ćirković, uz napomenu da se „EU prema Srbiji odnosi kao prema đačiću“ i tretira nas kao podizvođača radova, dok se isto tako SAD odnose prema EU. Zato se EU ne ponaša racionalno što se pokazalo uvođenjem sankcija Rusiji i politici prema Grčkoj koja je i glavni uzrok dolaska „antisistemske“ Sirize na vlast.
„Očigledno je da je u toku stvaranje multipolarnog sveta i da se vodi borba ko će na koju stranu krenuti. Zvanična Srbija je bila dosta prozapadno orjentisana iako je narod sve manje na evropskom kursu. Mislim da bismo u toj situaciji trebalo da što duže ostanemo nesvrstani“, zaključuje ona.
