Srbija je odbila zahtev hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu da promeni zakon o nadležnosti za suđenje za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, potvrđeno je u Ministarstvu pravde Srbije.
Ovakav potez hrvatske strane otvorio je i pitanje — može li to ugroziti već dovoljno krhke odnose Beograda i Zagreba?
Hrvatski poslanici podneli su, naime, u Evropskom parlamentu 12 amandmana i zatražili izmenu srpskog Zakona o nadležnosti za suđenje za ratne zločine. Ovakav zahtev hrvatski poslanici su izneli kako bi njihov državljanin Veljko Marić, koji je osuđen na osnovu ovog zakona, mogao biti prebačen u Hrvatsku gde bi, kako su naveli, “imao pošteno suđenje".
Ako zahtev ne bude ispunjen, Zagreb je čak zapretio i blokiranjem poglavlja o pravosuđu u pregovorima Beograda i Brisela o članstvu Srbije u EU.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica iz Hrvatske, Miodrag Linta, za Sputnjik kaže da je ovakav postupak hrvatske strane u Evropskom parlamentu još jedan dokaz da će Hrvatska učiniti sve što je u njenoj moći da da blokira Srbiju na njenom putu evropskih integracija.
Linta smatra da je odbijanje naše zemlje da udovolji hrvatskom zahtevu dobra vest, i podseća da je srpski Zakon o nadležnosti za suđenje za ratne zločine, koji Hrvatska sada podnošenjem amandmana u Evropskom parlamentu osporava, donet u saradnji sa međunarodnim organizacijama.
“Naš zakon u skladu je sa članom 15 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, u kome se jasno kaže da sve države imaju obavezu da procesuiraju ratne zločine”, ističe Linta i dodaje da ratni zločini “apsolutno nisu vlasništvo Republike Hrvatske”.
Dok šefica hrvatske diplomatije, Vesna Pusić, navodi da “za komšije neće biti popusta” i da Srbija mora da ispuni sve kriterijume na putu ka Evropskoj uniji, Nikola Jovanović iz Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj za Sputnjik kaže da ga ovakav razvoj događaja u Evropskom parlamentu nije iznenadio.
“Ne treba imati nikakvih iluzija, naročito nakon izbora novog predsednika u Hrvatskoj, da će oni imati nešto tvrđu politiku prema Srbiji, i da će pokušati da proces proširenja EU koriste za sprovođenje nekih ciljeva na zapadnom Balkanu”, kategoričan je Jovanović.
“To je loša matrica, jer iskustvo pokazuje da, bez obzira da li je neka država članica EU ili ne, benefit povećanja trgovine i stvaranja većeg tržišta koje bi zainteresovalo strane investitore, može biti ostvaren samo kroz regionalnu saradnju”, ističe Jovanović.
Programski direktor CIRSD-a dodaje da je, na žalost, višedecenijska praksa u regionu da se ide na politiku “tvrde linije” prema susedima:
“To nikome ne donosi dobro, što se najbolje vidi i iz činjenice da su i Srbija i Hrvatska u recesiji”, kaže Jovanović. Naš sagovornik smatra, međutim, da su potezi hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu, za Srbiju manji problem od činjenice da je proširenje Evropske unije suspendovano, i da od 2005. godine nije bilo revolucionarnih koraka u tom pravcu.
“Put naše zemlje ka evropskim integracijama neće biti lak”, kaže Nikola Jovanović, programski direktor CIRSD-a, “pre svega zbog dugogodišnje ekonomske krize u Evropi”.
Nakon nedavnih izbora u Grčkoj, pokazalo se da je ta kriza i političke i socijalne prirode, ocenjuje Jovanović u razgovoru za radio Sputnjik.
