Stanovnici zapadnih oblasti Ukrajine odbijaju da idu u vojsku. "Šefovi 14 seoskih saveta Ivano-Frankovske oblasti odbili su da prime pozive. 57% pozvanih vojnih obveznika Ivano-Frankovske oblasti nije došlo na medicinsku komisiju. 37% obaveštenih vojnih obveznika Ivano-Frankovske oblasti napustilo je teritoriju Ukrajine" — to je citat sa Fejsbuk-stranice savetnika predsednika Ukrajine Petra Porošenka, Jurija Birjukova. Izveštaj o rezultatima prve nedelje mobilizacije šokirao je. Posebno ga je iznenadilo ponašanje stanovnika zapadnih oblasti Ukrajine, koji su tradicionalno bili oslonac prozapadnog kijevskog rukovodstva i nisu voleli istočni Donbas. Za ukrajinske vlasti ovo neposlušanje Kijevu bilo je neprijatno iznenađenje. Mada, kako sledi iz izveštaja, Ukrajinci u celini ne gore od želje da uzmu oružje u ruke, ističe politikolog, direktor Kijevskog centra za politička istraživanja i kofliktologiju Mihail Pogrebinski.
Stanovnici ne samo zapadnih oblasti, već i čitave Ukrajine ne shvataju najbolje zašto treba da rizikuju svoje živote. Propaganda je već prešla tu granicu kada je mogla da podiže patriotsko raspoloženje. Radi se o tome što ranije većina stanovnika zapadne Ukrajine ništa nije imala protiv samouprave istočnih regiona. Svojevremeno smo sprovodili istraživanja – oni nisu bili protiv da se tamo koristi ruski jezik. I činjenica da mnogi od ranije pozvanih u vojsku jednostavno nisu došli kući ili su se vratili obogaljeni, uz to neuspesi ukrajinske armije na frontu – sve to ne podstiče borbeni duh.
Novi talas opšte mobilizacije, već četvrti po redu, bio je proglašen u Kijevu 20. januara. Vojni obveznici od 25 do 60 godina trebalo je u roku od tri meseca da dobijaju i usavršavaju bojeve navike daleko od kuće. Vlasti Ukrajine su obećale da rezervisti, isto kao i 20-godišnji mobilisani, neće biti upućivani u "krizna žarišta". Ali ljudi im ne veruju, zato se trude da nađu mogućnost da izbegnu mobilizaciju. Ko može, odlazi u inostranstvo. Hosteli i moteli u pograničnim oblastima Rumunije puni su mladih Ukrajinaca. Reka onih koji beže od mobilizacije teče ka Poljskoj. U Rusiju prelaze čitava sela. tim povodom predsednik RF je čak dao naredbu da se razmotri pitanje da Ukrajinci koji ne žele da postanu topovsko meso mogu da ostanu na teritoriji RF bez statusa izbeglice više od predviđenih 30 dana.
Administracija ukrajinskog predsednika već priprema popravke Krivičnog zakonika kako bi pooštrila kazne za neodazivanje na mobilizaciju. Ministarstvu odbrane Ukrajine potrebi su rezervisti – iz aktuelnog talasa mobilizacije i dva sledeća, koji su planirani ove godine. Stanje na frontu za Kijev je kritično. Bez obzira na brojnu nadmoć, naoružanje, avijaciju, vojska se povlači. Imaju velike gubitke. Ukrajinske vlasti čak su ponovo stupile u kontakt sa liderima proglašene Donjecke i Luganske narodne republike u pokušaju da obustave bojeva dejstva koja trenutno teku u korist ustanika.
Tako je bilo u septembru prošle godine, kada je neuspeh na frontu podstakao Kijev da zaključi u Minsku mirovne dogovore. Ali umesto realnog primirja i političkog rešavanja konflikta, Kijev je iskoristio predah za pregrupisanje snaga i novu agresiju. Ovog puta Donbasu su potrebne čvršće garancije. Kijev nije raspoložen da ih da. Zato ponovo pokušava da dobije na vremenu, a sam užurbano gura novajlije u rovove.
