Već posle Velikog otadžbinskog rata, Rokosovski je bio u najbližem okruženju Josifa Staljina, koji mu se obraćao imenom, a ne „drug Rokosovski“- što je bila velika čast.
Biografija Konstantina Rokosovskog govori o njegovoj blistavoj vojnoj karijeri. Kako je postao siroče još u ranoj mladosti, sebe je sam izdržavao i završio 4 razreda Gradske škole u Varšavi. Prvi svetski rat Rokosovski je završio sa zvanjem mlađeg unter-oficira. Ipak, kao i sa mnogim drugim vojnicima i oficirima tog vremena, sudbina se poigravala tokom godina „Velikog terora".
Avgusta 1937.godine Rokosovski je bio uhapšen i optužen za veze sa japanskom i poljskom obaveštajnom službom, govori vojni istoričar Jurij Žuk:
Rokosovskog su uhapsili u vezi sa zaverom Tuhačevskog koji je sebe video na mestu Staljina. Veoma velika grupa vojnika je bila uhapšena i ubijena- to je vreme Ježova. Kada je došao Berija, mnogi od onih koji nisu bili osuđeni, bili su pušteni na slobodu. Iako je Rokosovski preneo neverovatna fizička stradanja: lomili su mu rebra, prebijali čekićem prste, on se stoički držao. Potom je bio vraćen u armiju.
Rokosovski- to je čovek kome bi trebalo podići spomenik u centru Moskve. Kako govore istoričari, Rokosovskog se vojnici nisu plašili na frontu, već su ga voleli i klanjali se njegovom autoritetu.
Govori vojni istoričar, direktor muzeja vojske PVO, Jurij Knutov:
Evo, na primer Kurska bitka, gde je Rokosovski komandovao Severnim krilom. Na južnom su bili Vatutin i Vasilevski. Najvažnija je od svih je bitka za Berlin, operacija Bagration i druge operacije za koje se ispostavilo da su bile prelomne tokom Drugog svetskog rata- one se ne bi dobro završile bez Rokosovskog, obzirom na to koliko je on bio talentovan kao vojskovođa.
Za svoje izvanredne zasluge tokom Beloruske ofanzive, Konstantinu Rokosovskom je bilo dodeljeno zvanje Maršala SSSR. I upravo pod njegovom komandom 1945.godine, bila je održana Parada pobede na Crvenom trgu u Moskvi.
