Sala je bila izgrađena još za Olimpijadu u Moskvi 1980. godine. Ali projektovana je jednostavno i uz to je veoma udaljena od centra, tako da nije bila previše popularna kod Moskovljana. Ali sada, kada su ovi betonski zidovi dobili novi dizajnerski i akustički lik, i ljubitelji muzike i izvođači promenili su svoje mišljenje. U svakom slučaju, u lošoj sali nikada ne bi pristali da nastupaju takvi dojeni kao što je Jurij Bašmet, Boris Berezovski ili Denis Macujev…
Denis Macujev navikao je da procesom pripreme koncertne scene sam rukovodi. Zato čim je prešao prag sale, seo je za klavir i počeo da proučava prostoriju: gde, u kojim uglovima i kako se zvuk prelama, odbija, rezonira. Filharmonijom-dva pijanista je zadovoljan, a Macujev je, kao što se zna, vrlo zahtevan kako prema kvalitetu instrumenta koji svira, tako i prema akustici sale. Ovde se čuje svaka nota, svaka pauza, svaka najfinija nijansa, rekao je pijanista.
Macujev je odabrao program koji poznaje, čini se, do poslednje note. Komade iz ciklusa Čajkovskog „Godišnja doba“ smenjivao je fantastični „Mefistov valcer“ Franca Lista. Bila je na programu i Druga sonata omiljenog kompozitora pijaniste, Rahmanjinova. A kako bi se konačno „uselio“ u novu salu akademsku muziku, Denis Macujev je odlično izveo klasnično remek-delo – Šumanovu Krajslerianu. Između ostalog, on je mogao i da svira džez – Macujev je upravo od onih koji smelo lome ustaljene predstave o strogim filharmonijskim muzičarima. On je odličan fudbaler. Odličan voditelj. Pa i svetski čovek. Mnogobrojni poklonici pijaniste ne nazivaju ga uzalud „naš šoumen“…
Koncert u prestoničkoj Filharmoniji-dva bio je za Denisa Macujeva kao generalna proba pred veliku turneju po Evropi i Americi, u koju je on krenuo ovih dana. Tim gostovanjima pijanista započinje jubilarnu seriju koncerata: u junu ove godine Denis Macujev će proslaviti 40. rođendan…
