Nikolaj Kuznjecov je pisao da nikada nije imao velike ambicije i nije težio vrhu službene lestvice. Ipak, njegova karijera se veoma uspešno razvijala. Rodio se u porodici zemljoradnika. Sa 15 godina, prijavivši da ima 2 godine više, bio je poslat u službu u Crvenu flotu. Sa 31 je postao najmlađi kapetan flote na svetu, a sa 37 je postavljen za glavnokomandujućeg flote.
Nikolaj Kuznjecov se trudio da svoju flotu zaštiti od neočekivanih napada, zato je održavao na stotine vežbi. Ove su se mere pokazale kao potpuno opravdane. Kada su hitlerovske snage napale na SSSR, flota je bila u stanju bojeve gotovosti i nije imala većih gubitaka, govori kontra-admiral u penziji dopisni član Akademije nauka Gerogij Kostev:
Vojno-morska flota prvog dana rata nije izgubila ni jednog mornara, niti jedan brod. Čitavog rata je on rukovodio flotom. Nije bilo neuspeha ni u teškim situacijama na Baltiku, ni u onim na Krimu, iako je bilo velikih poteškoća sa snabdevanjem.
Za zaštitu brodova iz vazduha, Kuznjecov je oformio obalnu liniju avijacije. U avgustu 1941. godine, 15 aviona-bombardera, naneli su više od 60 udara po Berlinu. Iako materijalna šteta nije bila velika u prestonici Trećeg rajha, panika je bila posejana.
Moćna artiljerija sovjetske flote postala je osnovna smetnja i za napad na Lenjingrad. Od mornara pod rukovodstvom Kuznjecova bile su formirane brigade za pešadijske operacije. Oni su herojski branili Moskvu, Odesu i Sevastopolj. Nemci nisu uspeli da zauzmu ni jednu vojnu-morsku bazu.
Sredinom rata Kuznjecov je izneo inicijativu o stvaranju Nahimovskih škola za decu siročiće koji su ostali bez roditelja nakon rata.
U februaru 1944. godine, Kuznjecov je prvi u SSSR dobio zvanje admirala flote, ravno činu maršala. Ali, posle rata su mu dva puta oduzimali to zvanje. A sve to zbog nepokolebljivih stavova Kuznjecova, koje je zauzimao kada se radilo o zaštiti domovine. Imajući u vidu ratno iskustvo, on je insistirao da se grade podmornice, brodovi, razarači, a najvažnije nosači aviona. Ipak, Staljin je bio protiv tih planova, i optužio je Kuznjecova da se bavio špijunažom. Vojni načelnik nije pao duhom i ponovo se popeo do admiralskog čina. Sledeći put, na njega se obrušio Hruščev. Zvanje admirala mu je vraćeno tek posthumno.
