Prenosimo njeno pismo u celosti:
Maksimum zaključaka, uz minumum činjenica
Neko sam ko na svom radnom mestu daje sve od sebe u borbi sa epidemijom koja nas je sve snašla. Proteklih nedelja sam se trudila da se u mom svakodnevnom radu ne oseti strah, nemoć i panika kada se moj mlađi brat razboleo od Kovid 19 virusa i borio za život.
Kažu da je ljubav sestre prema bratu jedna od najčistijih i najbezuslovnijih, a ja se danas osećam da sam brata izgubila dva puta. Prvi put kada mi je javljeno da je moj rođeni brat izgubio bitku sa virusom Kovid 19 i drugi put kada sam pročitala senzacionalističke naslove u raznim novinama i na internet portalima.
Zoran je izgubio bitku protiv nevidljivog neprijatelja, ali ovog puta žrtva je bila cela naša porodica Ivanović a najviše od svih njegova deca. Sve je prštalo od bombastičnih naslova, eksluzivnih vesti, objavljeno je puno ime i prezime mog brata, (dok se kriminalci štite inicijalima), neovlašćeno je objavljena fotografija cele porodice.
Gde je granica i gde je dno gubitka svake ljudske, profesionalne, društvene i moralne odgovornosti? Da li se svi određuju prema pretpostavkama a niko prema činjenicama, a one su sledeće: Zoranov sin je bio na rođendanu svog najboljeg druga sa kojim se druži još od vrtića. Rođendan je održan 7.3.2020. kada nije bilo nikakve zabrane okupljanja, kada je Srbija imala 1 obolelog od Kovid 19 virusa, a iste večeri je održan i koncert u Domu kulture u Čačku, gde je bilo prisutno 700 ljudi.
Deca mog brata nisu imala nikakve simptome virusa Kovid 19, što je i testom potvrđeno. Zoran, moj brat, genijalac, duhovit, šahista, omiljen u društvu, radio je do 16.3. na poslu, koji je između ostalog podrazumevao i terenski rad (u raznim ekspoziturama) banke u kojoj je zaposlen širom zapadne Srbije. Poslovno a i privatno, jer je bio omiljen, susretao se sa velikim brojem kolega, ljudi, prolaznika... nažalost susreo se i sa smrtonosnim virusom koji je kasnije preneo i na svoju suprugu. Samo na suprugu a ne i na naše roditelje, koji se samo u medijima bore sa Kovid 19 virusom.
Moj brat izgubio je svoju poslednju ovozemaljsku partiju što bi njegovi prijatelji i šahisti rekli: greška u otvaranju, izbor pogrešne taktike ili grubi previd. Svejedno.
Sada je nažalost sve svejedno. Ovo čemu smo moja porodica i njegova deca na pragu svog života izloženi je namera. Onih koji su doneli maksimum zaključaka, uz minimum činjenica obezbeđujući time veću čitanost, broj klikova ili komentara.
I to, ne samo da nije u redu i fer, to je zločin. Za razliku od nevidljivog neprijatelja, ovde svi imaju svoj potpis i novinari i urednici. Ja ću i dalje nastaviti da se borim i radim za dobro svih nas, naučiću da živim sa ovim bolom, radovaću se uspesima dece moga brata, prepoznajući u njima zrno Zoranove genijalnosti, ali boriću se i da istina i činjenice pobede.
Kažu da je objavljena vest, kao kada na primer istresete jastuk sa sve perjem sa petog sprata. A dematni te vesti je kao kada bi krenuli da skupljate svo rasuto perje da bi ponovo napunili isti jastuk.
Ja se ipak nadam, da u ovoj zemlji ima više novinara koji će ovaj dematni objaviti.
