On je rekao da je Svetska zdravstven organizacija na početku lekarima dala potpuno pogrešne indikacije, pa je pažnja bila usmerena samo na ljude sa simptomima i one s teškim respiratornim problemima, na ljude koji su imali kontakte sa Kinom ili bolesnim osobama.
„To nas je jako usporilo, nismo znali da postoje i pacijenti bez simptoma, da smo to znali, drugačije bi se ponašali“, dodao je Krisanti, prenosi Tanjug.
Ocenio je da Italija nije spremna da ukine restriktivne mere jer nije urađena procena rizika i nedostaje najvažniji element, a to je broj stvarno zaraženih.
Ono što je pogrešno urađeno, po njegovim rečima, jeste miks birokratije, politike, konfuzija u upravljanju epidemijom.
Krisanti smatra da će veliki problemi postojati sve dok različite zemlje budu sprovodile različite mere.
„Svako vodi svoju politiku, naime jedna zemlja se poziva na prirodnu borbu protiv virusa, druga ima slabije mere, treća jače... Sve dok je tako, imaćemo velike probleme, a i vrlo velike posledice u budućnosti. Svaka zemlja je donela odluku za sebe i to će imati svoje posledice. Što se Italije tiče, ona je doživela vrhunac epidemije 27. marta i ako za nedelju dana ne budemo videli da se smanjuje broj preminulih, onda ćemo morati jako da se zabrinemo“, zaključio je Krisanti.
Pročitajte još:
Lekari padaju kao muve: Sami kupuju zaštitna odela, jednu masku nose 20 dana
Dve Srpkinje na „prvoj liniji fronta” u španskoj bolnici
Ruski lekar opovrgao popularni mit o prenošenju virusa korona
