„Tako su bolesni da ih izgubimo u trenu. Razgovaraju s vama, a nekoliko minuta kasnije uvodite im cevčicu u grlo i nadate se da ćete postaviti aparat za disanje tako da im stvarno pomogne“, kaže za Si-En-En respiratorni terapeut Džuli Ison.
Novinari Si-En-Ena pozvani su u prostorije univerzitetske bolnice u sastavu SUNY Univerziteta za zdravstvene nauke u Bruklinu, jedne od tri bolnice u državi Njujorku u kojoj se sada isključivo leče pacijent oboleli od korona virusa. Iako u Urgentni centar dolazi manje ljudi nego pre epidemije, svi imaju kovid-19, pa su samim tim bolesniji, a stopa smrtnosti je visoka. Umrlo je gotovo 25 odsto pacijenata primljenih u bolnicu, prenosi „Blic“.
Pacijenti neprekidno stižu u bolnicu
Lekari se ovde susreću samo s pacijentima koji se guše zbog korona virusa koji je zahvatio ceo svet, a koji se, kako tvrde neki naučnici, u Njujorku bliži vrhuncu.
Pacijenti neprekidno pristižu u bolnicu u Bruklinu, pa medicinsko osoblje nema vremena za odmor.
Ekipa Si-En-Ena videla je kako zdravstveni radnik uvija u čaršav telo pokojnog pacijenta koje je odneto u roku od pola sata. Nakon toga su dezinfikovali prostor i na isto mesto je doveden drugi pacijent u kritičnom stanju, sa maskom za kiseonik na licu.
Od skoro 400 obolelih od kovida-19 koji su primljeni u bolnicu, 90 odsto su stariji od 45 godina, a 60 odsto stariji od 65, ali bolest ne pogađa samo stare. Najmlađi pacijent je bilo dete od tri godine. Opisujući mlade pacijente u dvadesetim godinama, lekar Hitne pomoći dr Lorenco Paladino kaže da su neki plakali i zurili u prazno.
„Za njih je ovo ’Uvod u anatomiju‘, a ne stvaran život. Ovo ne bi trebalo da vide“, dodaje on.
Iako se trude da sačuvaju smirenost, lekari, medicinske sestre, respiratorni terapeuti i bolničko osoblje koji se bore da spasu pacijente, nisu naviknuti na ovakva iskustva, na toliki broj ljudi koji se guše, učestalost hitnih poziva i toliki broj ljudi koje ne mogu da spasu.
Situacija u bolnicama
„Obično imate jedan hitan poziv kad je loš dan, možda dva, to je veoma emotivno iskustvo i uvek se pitate da li ste uradili sve što ste mogli“, kaže dr Sintija Benson, koja radi zajedno s dr Paladinom u Urgentnom centru.
„Mislim da je emocionalno veoma teško pripremiti se za tako kratko vreme za ovakav nivo bolesti i patnju, morbidnost i smrt. Mislim da niko od nas nije dobro pripremljen za to“, kaže doktorka.
Od početka pandemije pre tri nedelje u SUNY univerzitetskoj bolnici umrle su 94 osobe.
Čeril Rolston, medicinska sestra i načelnica Urgentnog centra kaže da je veoma teško posmatrati pacijente kako pate bez bliskih osoba pored sebe.
„Pozvao me je sin jednog pacijenta i rekao: ’Otac mi ima osamdesetak godina... Znam da će umreti... I tužan sam zato što umire sam.‘“
U unutrašnjosti osmospratne zgrade bolnice u naselju Ist Fletbuš, u Bruklinu, vlada potpuno drugačija atmosfera nego napolju, gde zbog zabrane kretanja vlada takoreći mrtva tišina.
Briga zbog respiratora
„A onda uđete u Urgentni centar gde vlada atmosfera užurbanosti kakvu možete videti u zonama koje je pogodila katastrofa“, kaže Robert Gor, lekar Hitne pomoći.
Najteže pacijente priključuju na respiratore. Složeni, skupi aparati od ogromne su važnosti u borbi protiv virusa. Guverner države Njujork Endrju Kuomo tvrdi da je Njujorku potrebno još više od 30.000 respiratora. Ipak, oni nisu čudotvorni lek.
Podaci pokazuju da su izgledi za preživljavanje obolelih od kovida-19 slabi čak i ako ih priključe na respiratore, kaže Paladino.
Paladino spada u naučnike koji su dokazali da jedan respirator pod određenim okolnostima može da spase dva pacijenta. Iako Kuomo tvrdi da to tek treba klinički ispitati, za Paladina je to rešenje problema nestašice.
„Brinemo šta će biti kad jednog dana više ne budemo imali dovoljno respiratora. Ne želimo da biramo izmedu dva pacijenta koji bi mogli da prežive tako što ćemo bacati novčić“, kaže on.
