Studiju su sproveli Plućna klinika Univerziteta u Tesaliji, sa pulmologom Konstantinosom Jurgulianisom kao koordinatorom i Uranijom Kociu kao glavnim istraživačem, a u saradnji sa Centrom za interdisciplinarna istraživanja Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini Mecovo i Odeljenjem za poslovnu administraciju Univerziteta u Patrasu.
"Utvrdili smo jasan uticaj temperature na brzinu širenja bolesti, jer zemlje sa nižim temperaturama i naročito sa prosečnom temperaturom od 0 do 18 Celzijusovih stepeni imaju bržu pojavu novih slučajeva KOVID-19 dnevno i veći ukupan broj potvrđenih slučajeva u poređenju sa zemljama sa višim prosečnim temperaturama", rekao je Jurgulianis za ANU.
"Prema našoj analizi, čini se da uticaj temperature ne zavisi od vremena izbijanja epidemije i gustine naseljenosti", rekao je on i dodao da svakako konačan broj slučajeva značajno zavisi od mera preduzetih na sprečavanju širenja virusa, kao i od sistema za evidentiranje u zemlji.
Mnoge studije, naveo je profesor, sugerišu da hladnoća pomaže preživljavanju i širenju virusa.
"Glavni faktori koji podupiru teoriju uticaja godišnjih doba u širenju virusnih epidemija su povećanje sinhronosti koja povećava prenos, ranjivosti ljudskog tela i stabilnosti virusnih čestica u okruženju tokom zimskih meseci", naveo je.
Prethodne studije su pokazale da na višim temperaturama opada period preživljavanja korona virusa koji su izazvali epidemije MERS i SARS-KoV.
Pročitajte još:
