Odmah po objavljivanju vanrednog stanja Fond za inovacije raspisao je javni konkurs i u kratkom roku odabrao 12 projekata koji mogu da pomognu, a kako kaže profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta dr Vladimir Pavićević, svi su već u fazi poodmakle realizacije.
Ministarstvo je hitro reagovalo i iskoristilo već tradicionalno takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, koje od 2005. godine vode profesori Vojin Šenk, Vesna Rašković i Dragan Povrenović. U finalu koje je održano u decembru prošle godine, našla su se tri tima koji su dali i daće izuzetan doprinos u borbi protiv korona virusa.
Domaći testovi za koronu za dve-tri nedelje
„Pobednički tim za dve-tri nedelje treba da iznedri test koji će kvalitetno određivati antitela u krvi. Krvna plazma ljudi sa antitelima na kovid-19 moći će da se koristi za zaštitu u budućim situacijama ove vrste. Druga ekipa iz Instituta „Mihailo Pupin“ radi na domaćem respiratoru i blizu je da ga završi, dok je treća ekipa razvila proizvodnju maski sa hepa filterima koja upravo počinje“, precizira profesor Pavićević za Sputnjik.
On veruje da je, ma kako čudno zvučalo, epidemija virusa korona donela i nešto pozitivno, a to je afirmacija nauke.
„Ovu situaciju treba iskoristiti. Pravi je trenutak da se nauka izdigne na više stepenice u društvenoj hijerarhiji. Proteklih godina, bar što se tiče vodećih medija, potencirane su stvari poput rijaliti programa, što nije za pohvalu i što je doprinelo zaglupljivanju širih masa, dok su prave vrednosti, kultura, umetnost, nauka bili potisnuti u drugi i treći plan. Ovo je trenutak da se svi dobro zamislimo, prvenstveno zbog naših mladih naučnika. Nadam se da će ovo biti vetar u leđa nauci“, kaže Pavićević.
Može li nauka da bude klikabilna
On dodaje da nije novinar i nema recept kako da naučne teme postanu klikabilne, ali da se ne treba takmičiti s lošim ukusom, već svesno davati veći prostor naučnim i obrazovnim sadržajima, umesto rijaliti junacima koji su preuzeli ulogu vodećih ličnosti.
Pavićević takođe ističe značaj insistiranja na temama zaštite životne sredine, jer, kako kaže, postoji kopča između zagađenosti i podložnosti epidemiji.
„Sredine kao Vuhan u Kini i Lombardija u Italiji su jako industrijalizovane i već decenijama je tamo prisutno zagađivanje životne sredine. A to ne prija ljudskom organizmu urušavajući njegov imuni sistem, što je i doprineli da epidemija uzme toliko maha“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
