„EU je upravo odlučila da zamrzne rusku imovinu na neodređeno vreme. Ovo osigurava da će gotovo 210 milijardi evra ruskih sredstava ostati u EU, osim ako Rusija u potpunosti ne plati reparacije Ukrajini za štetu koju je prouzrokovala“, navodi se u objavi.
Ruska imovina u EU biće zamrznuta dok Rusija ne nadoknadi štetu Ukrajini, potvrdio je i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta na društvenoj mreži Iks.
„Na oktobarskom sastanku Evropskog saveta, lideri EU su se obavezali da će ruska imovina biti zamrznuta dok Rusija ne okonča, prema njihovim rečima, agresiju protiv Ukrajine i ne nadoknadi joj nastalu štetu. Danas smo ispunili ovu obavezu“, rekao je on.
Nakon odluke o trajnom zamrzavanju ruske imovine, sledeći korak EU je odluka o finansiranju Kijeva za 2026-2027. godinu, dodao je on.
Savet EU zabranio transfer zamrznute imovine u Rusiju
U zvaničnom saopštenju EU, ističe se još da je Savet EU zabranio transfer zamrznute imovine u Rusiju „dok god postoji rizik od pogoršanja ekonomske situacije u EU“.
„Konkretno, odredba o kojoj je danas postignut dogovor privremeno zabranjuje svaki direktan ili indirektan transfer imovine ili rezervi Centralne banke Rusije, kao i bilo kojih pravnih lica, organizacija ili tela koja deluju u ime ili po nalogu Centralne banke Rusije, kao što je Ruski fond nacionalnog blagostanja“, navodi se u dokumentu.
U njemu se ističe da su ove mere privremene prirode i da moraju ostati na snazi sve dok „pružanje značajnih finansijskih i drugih resursa Rusiji stvara ili preti da stvori ozbiljne ekonomske teškoće u Uniji i državama članicama, i dok postoji rizik od daljeg ozbiljnog pogoršanja ekonomske situacije u Uniji i državama članicama“.
Ranije večeras, Rojters je objavio da su Belgija, Bugarska, Italija i Malta na današnjem glasanju u Savetu Evropske unije objavile da podržavaju dugoročno zamrzavanje ruske imovine.
Prema pisanju lista, one su takođe saopštile da bi odluka o korišćenju ruske imovine za finansiranje Ukrajine trebalo da bude doneta na samitu EU 18. i 19. decembra.
Na osnovu plana Evropske komisije, ovaj korak je prva faza za naknadnu eksproprijaciju ruske imovine.
Ranije danas, briselski portal „Juraktiv” objavio je da Belgija predlaže ostalim članicama Evropske unije da raskinu sve investicione sporazume sa Rusijom kao jedan od uslova za svoju saglasnost na eksproprijaciju zamrznute ruske imovine u okviru „reparacionog kredita“ za Kijev.
Centralna banka Rusije namerava da nadoknadi štetu nanetu ruskom regulatoru od belgijskog depozitara „Juroklir“ i podnela je odgovarajuću tužbu Moskovskom arbitražnom sudu, navodi se u današnjem saopštenju Banke Rusije.
Prethodno je ruski ambasador u Belgiji, Denis Gončar, izjavio da, bez obzira na šemu po kojoj bi se došlo do eksproprijacije, to bi bilo jednako krađi, upozorivši da će „odgovor Rusije uslediti odmah“ i naterati Zapad da „prebrojava gubitke“.
O zamrznutim ruskim sredstvima
Nakon pokretanja SVO, zemlje EU i G7 blokirale su približno polovinu ruskih deviznih rezervi. Više od 200 milijardi evra nalazi se u EU, prvenstveno na računima kod „Juroklira“, jednog od najvećih svetskih sistema za kliring i obračune, sa sedištem u Belgiji.
Evropska komisija je 3. decembra predstavila svoj plan za eksproprijaciju suverene ruske imovine zamrznute u Evropi pod velom šeme „reparacionog kredita“ za Kijev. EK je predložila da se prisvoji svih 210 milijardi evra zamrznutih u EU, od čega se 185 milijardi evra nalazi na računima „Juroklira“, dok se ne zna gde se nalazi preostalih 25 milijardi evra.
Belgija, na čijoj platformi „Juroklir“ su zamrznuta ruska sredstva, blokirala je na samitu EU 23. oktobra predlog o njihovoj eksproprijaciji.
Istovremeno, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je već izjavilo da ideja EU o isplati reparacija od strane Rusije Ukrajini nema veze sa realnošću, jer se Brisel već odavno bavi krađom ruske imovine.
Pogledajte i: