Šta piše u izveštaju MIP-a Rusije o veličanju nacizma u Hrvatskoj, BiH i na tzv. Kosovu
U najnovijem izveštaju Ministarstva spoljnih poslova Rusije koji se bavi slučajevima veličanja nacizma, širenja neonacizma i drugih praksi koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma i ksenofobije u svetu posvećena je pažnja i njihovim manifestacijama u regionu Balkana, između ostalog u Hrvatskoj, BiH i na tzv. Kosovu.
SputnikPrema izveštaju ruskog ministarstva, u Republici Hrvatskoj postoje ozbiljni problemi zbog širenja neonacističke ideologije i rasne diskriminacije, čemu se zvanične vlasti ne suprotstavljaju. Uporedo sa tim, povećanje broja manifestacija netrpeljivosti na etničkoj osnovi ukazuje da ksenofobično raspoloženje u društvu, pogotovo prema Srbima, ostaje među najaktuelnijim pitanjima u oblasti ljudskih prava u zemlji.
U Crnoj Gori je, kako se konstatuje, takođe prisutan niz problema na planu suprotstavljanja rasnoj diskriminaciji, ali je očigledna i rusofobična kampanja, imajući u vidu da je zemlja prisutna u strukturama NATO.
Na prostoru tzv. Kosova*, koje je, kako se napominje autonomna pokrajina Srbije koja nakon agresije NATO protiv Jugoslavije 1999. godine defakto nije pod kontrolom Beograda, iako rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije nad tom teritorijom, očigledni su pokušaji iskorenjivanja srpskog i nealbanskog stanovništva.
Kako se upozorava u izveštaju, pokrenut je i progon Srpske pravoslavne crkve, krše se prava etničkih manjina, uništavaju nealbanski spomenici i groblja. Takođe, otežan je povratak izbeglica i privremeno raseljenih lica u pokrajinu.
Hrvati ne odustaju od nacizma i neonacizma
U Republici Hrvatskoj postoje ozbiljni problemi zbog širenja neonacističke ideologije i rasne diskriminacije, čemu se zvanične vlasti ne suprotstavljaju. Uporedo sa tim, povećanje broja manifestacija netrpeljivosti na etničkoj osnovi ukazuje da ksenofobično raspoloženje u društvu, pogotovo prema Srbima, ostaje među najaktuelnijim pitanjima u oblasti ljudskih prava u zemlji, navodi se u najnovijem izveštaju MIP-a.
"U Hrvatskoj na zvaničnom nivou se, generalno, osuđuju manifestacije nacionalističkih ideologija. Ipak, simpatije prema pripadnicima kolaboracionističke fašističke Nezavisne Države Hrvatske (NDH) tokom Drugog svetskog rata periodično su odražene u nastupima pojedinih predstavnika Hrvatske katoličke crkve, političara i novinara."
Na tom planu se ističu govori biskupa Vlada Košića u Sisku. Sveštenik je, konkretno, izneo mišljenje da su kolaboracionisti bili „borci za slobodu i nezavisnost“, a takođe je na sve načine preuveličavao „zločine“ partizana, podseća se u izveštaju.
"Pored toga, u Hrvatskoj ne prestaju pokušaji kanonizovanja nadbiskupa Alojzija Stepinca, osuđenog zbog saradnje sa ustaškim režimom tokom perioda NDH. Ovo pitanje je po ko zna koji put februara 2020. godine pokrenuo hrvatski predsednik A. Plenković tokom sastanka sa papom Franjom. U zadacima za državni školski ispit iz istorije religije 2023.g. Stepinac je okarakterisan kao hrvatski svetac, nacionalni heroj, borac protiv ateizma, nacizma i komunizma", konstatuje se u izveštaju.
Povremeno se primećuju i pokušaji revidiranja istorijskih činjenica o poznatom koncentracionom logoru Jasenovcu, a od 2022.g. hrvatske vlasti zabranjuju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da posećuje memorijalni kompleks Jasenovac, naglašava se u izveštaju.
"U Hrvatskoj su evidentirani i slučajevi prikazivanja nacista i kolaboracionista u drugom svetlu. Jedno od takvih imena je i Ante Pavelić, bivši vojni diktator NDH, koji je svojevremeno na nacionalnoj hrvatskoj televiziji nazvan borcem protiv beogradskog nasilja. Treba istaći da je on 1956.g. u Argentini osnovao Hrvatski oslobodilački pokret, koji je registrovan u Republici Hrvatskoj februara 1992.g. gde je i danas aktivan. U hrvatskim gradovima neke ulice i danas nose nazive po imenima funkcionera ustaškog režima i njegovih pomagača", ističe se u dokumentu.
Treba napomenuti da se Paveliću poklanja pažnja i u drugim zemljama. Konkretno, krajem marta 2024.g. nekoliko knjižara u
Ukrajini prodavalo je njegove memoare, što nije iznenađujuće, imajući u vidu neonacistički karakter kijevskog režima."
Istorijski revizionizam ispoljava se u Hrvatskoj i kad je u pitanju tumačenje oružanog sukoba tokom 1991-1995.g., a to često dotiče i etničke manjine koje žive u Hrvatskoj, posebno srpsku, čija su prava ugnjetavana, upozorava ruski MIP.
Problemi u Crnoj Gori
U dokumentu se skreće pažnja na to da uzimajući u obzir aktivno učešće Crne Gore u NATO strukturama, uprkos mišljenju većine stanovništva i usađivanja građanima evroatlantskih vrednosti, nije iznenađujuće što je ta zemlja od 2021. godinama uzdržana prilikom glasanja o predlogu rezolucije Generalne skupštine UN "Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugim praksama koje doprinose eskalaciji modernih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodne netrpeljivosti".
Zemlja je 2022-2023.g. zajedno sa drugim državama-članicama EU glasala protiv ove rezolucije, čime je faktički javno podržala neonacizam, upozorava ruski MIP.
U Crnoj Gori prisutan je, kako se dalje navodi, niz problema na planu suprotstavljanja rasnoj diskriminaciji: konkretno, evidentne su činjenice o diskriminaciji i neravnopravnom odnosu prema građanima na osnovu nacionalnog porekla, pripadnosti različitim društvenim grupama, ispoljavanju rodne nejednakosti.
"Crnu Goru nije zaobišla ni rusofobična kampanja, koja je aktivno intenzivirana u Evropi nakon što su Oružane snage Ruske Federacije pokrenule specijalnu vojnu operaciju denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine i zaštite civilnog stanovništva Donbasa (SVO). Tome je pogodovala sve jača politika zvanične Podgorice prema bespogovornom vođenju linije Vašingtona i EU", navodi se u izveštaju.
Tako je 25. juna 2024. godine prateći instrukcije EU, Podgorica blokirala brojne ruske medije: VGTRK, Rusija 1, Rusija 24, TV RT, Sputnjik i druge.
Takođe, i pre 2022.g. crnogorske vlasti davale su javna saopštenja neprijateljskog karaktera protiv Rusa i ruskih vlasti, naglašava se u dokumentu.
U kontekstu rusofobične kampanje treba istaći i aktivnost ambasade Ukrajine u Crnoj Gori, čije je rukovodstvo nakon početka SVO održalo nekoliko protesta u Podgorici uz korišćenje ekstremističke i neonacističke simbolike, naglašava se u izveštaju.
Gresi Prištine
Ruski MIP posebno se osvrće na ponašanje Prištine koja, kako upozorava, sledi smišljenu liniju falsifikovanja istorije i iskrivljavanja istorijskih činjenica.
"Sve češće se preduzimaju pokušaji veličanja saučesnika hitlerovske koalicije. Zajedno sa tim degradirajuća je situacija koja se tiče obezbeđenja prava nacionalnih manjina, uz dozvolu zapadnih pokrovitelja, u progresu je sistemsko etnički motivisano nasilje od strane privremenih organa samoupravljanja. Takozvane vlasti već otvoreno sprovode kurs nasilne albanizacije i iskorenjivanja srpskog stanovništva pokrajine", ocenjuje rusko Ministarstvo.
Težnja ka maksimalnom distanciranju od Srbije i „jugoslovenskog nasleđa“dovodi do radikalnih manifestacija, koje uključuju uništavanje i skrnavljenje desetine spomenika borcima protiv nacizma i fašizma iz perioda Drugog svetskog rata na Kosovu. Istovremeno, nakon 1999. g. pojavilo se više od 1.600 različitih objekata podignutih u čast militanata terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), naglašava se u dokumentu.
Kao primer, u izveštaju se navodi da su vlasti u Prištini pokrenule pitanje
rekonstrukcije kuće jednog od glavnih nacističkih poslušnika iz perioda Drugog svetskog rata
Džafera Deve, koji je kao gradonačelnik Kosovske Mitrovice bio umešan u
progon Srba, Jevreja, Cigana i drugog nealbanskog stanovništva. Učestvovao je u počecima formiranja divizije SS „Skenderbeg“.
U Prištini postoji nekoliko ulica, nazvanih u čast članova nacističke marionetske Vlade Albanije, koja je postala glavni provodnik nacizma na Zapadnom Balkanu, dodaje se u dokumentu.
Jedan od ključnih problema pokrajine koja nije pod kontrolom Beograda, po oceni ruskog ministarstva, ostaje izrazito izražena diskriminacija srpskog stanovništva od strane albanske većine.
"Takođe je široko rasprostranjena jezička diskriminacija, što su u svojim dokumentima zabeležili EU i Savet Evrope. Pored toga, još jedan problem pokrajine je verska diskriminacija. Pokrenut je i progon protiv Srpske pravoslavne crkve (SPC). Vlasti tzv. Kosova sve češće pribegavaju praksi prisvajanja srpskih pravoslavnih objekata u pokrajini, a konstantno se krši i zakon 'O zaštiti posebno čuvanih zona', koji predviđa specijalni režim prema kulturno-istorijskim objektima", naglašava se u dokumentu.
Česti su i slučajevi skrnavljenja srpskih pravoslavnih grobalja i spomenika: u Kosovu Polju, Velikoj Hoči, Kosovskoj Mitrovici i drugim mestima.
Takođe, ne rešava se ni problem povratka u pokrajinu izbeglica i privremeno raseljenih lica (prema podacima Beograda, uspešno se vratilo 1,9 odsto od oko 200.000 ljudi), kao ni pitanje povraćaja nepokretne imovine ovim licima, ocenjuje se u izveštaju.
Šta to radi tzv. visoki predstavnik u BiH
Situacija u BiH povodom širenja neonacističke ideologije i različitih oblika netrpeljivosti tokom poslednjih godina nije pretrpela principijelne promene, konstatuje se u izveštaju.
Ističe se da predstavnici bošnjačke političke elite promovišu teze o borbi protiv okupatora i o „spoljnoj agresiji“ kako u godinama rata, tako i 90-ih godina prošlog veka, bacajući akcenat na to da su u oba slučaja Bosanci uspeli da odbrane „jedinstvenu i nedeljivu“ Bosnu i Hercegovinu.
U muslimansko-hrvatskoj Federaciji BiH uz dopuštenje lokalne političke elite evidentni su i pokušaji prikazivanja u drugačijem svetlu nacističkih pomagača. U gradovima sa prevashodno bošnjačkim stanovništvom, nakon oružanog sukoba 1992-1995.g., u njihovu čast preimenovan je deo ulica, koje su nosile imena jugoslovenskih partizana i antifašista.
Rukovodstvo i stanovništvo Republike Srpske i srpski narod u BiH zalažu se protiv revizionizma i revidiranja rezultata Drugog svetskog rata, aktivno propagirajući antifašističke ideje, ocenjuje Ministarstvo u izveštaju.
Povremeno, u BiH se dogode sukobi navijača fudbalskih klubova. Tokom poslednjeg sukoba bošnjačkih i hrvatskih navijača, Hrvati su više puta koristili nacističku simboliku, a i danas uzvikuju ustaške, kao i parole drugih hrvatskih ratnih zločinaca.
Opšta atmosfera napetosti u odnosima državotvornih naroda dovodi do toga da određene grupe stanovništva postaju žrtve manifestacija netolerancije ostatka društva. Pod najvećim udarom nalaze se predstavnici srpskog naroda.
Dešavaju se skrnavljenja pravoslavnih grobalja i crkava, pljačke.
Pomirenju državotvornih naroda ne doprinosi aktivnost tzv. visokog predstavnika, koji do danas ima „spoljni protektorat“ nad BiH.
Tako je, kao odgovor na odbijanje srpskog naroda da prizna validnost „genocidnih” presuda Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i pokušaje da se one iskoriste za učvršćivanje teze o „kolektivnoj odgovornosti” Srbi, u julu 2021. tzv. visoki predstavnik, mimo parlamentarne procedure, uneo u Krivični kodeks zemlje izmene, koje predviđaju krivičnu odgovornost za „odricanje genocida“, koji, suštinski omogućavaju gonjenje srpskih aktivista.
Pritom, postojanje u zemlji do danas spoljnog protektorata oličenog u Kancelariji tzv. visokog predstavnika u potpunoj je suprotnosti sa principima pravne države. Akti tzv. visokog predstavnika su, zapravo, isključive odluke stranog građanina, koje imaju primat u odnosu na zakone i na njih ne može biti uložena žaba, uključujući u sudskom postupku, naglašava se u izveštaju MIP-a.
Ovo se dešava usled toga, što sudski sistem BiH i bez toga odlikuje visok stepen politizacije i etničke orijentisanosti. Konkretno, 70-80% svih slučajeva ratnih zločina tokom oružanog sukoba otvara se protiv predstavnika srpskog naroda. Zlodela predstavnika drugih etničkih naroda često se ignorišu, zaključuje se u izveštaju.
Pored fizičkog nasilja i mržnje na nacionalnoj osnovi Srbi se suočavaju sa suprotstavljanjem vlasti Federacije BiH njihovom povratku i ponovnom uspostavljanju svojih prava na imovinu u kojoj su živeli pre oružanog sukoba.
Navedene ocene ponašanja balkanskih zemalja deo su sveobuhvatnog godišnjeg izveštaja objavljenog na na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije
„O situaciji sa veličanjem nacizma, širenju neonacizma i drugih praksi koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i s njima povezane netrpeljivosti“.