Ovako stručnjak za bezbednost i nekadašnji oficir Kontraobaveštajne službe JNA, pukovnik u penziji Ljuban Karan komentariše teroristički akt koji je izveden ispred izraelske ambasade u Beogradu.
Podsećamo, Miloš Žujović, dvadesetpetogodišnji Mladenovčanin, konvertit u islam, pokušao je da iz samostrela ubije pripadnika žandarmerije koji je čuvao izraelsku ambasadu u Beogradu. Žandarm je, iako ranjen, pucao i ubio Žujovića, čije je islamsko ime Salahudin.
Žujovićev napad, tužilaštvo je okarakterisalo kao terorizam, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić proglasio je crveni nivo bezbednosnih pretnji od terorizma.
Balkan „sigurna kuća“ za vehabije
Žujovićeva akcija nije karakteristična za vehabijske teroriste, navodi Karan, jer oni obično idu u većim grupama (kao što smo to mogli da vidimo u nedavnim terorističkim akcijama u Rusiji, u moskovskom Krokusu ili u Dagestanu). Ipak, Karanova je pretpostavka da je terorista u Beogradu imao za cilj da uđe u izraelsku ambasadu i da tamo napravi masakr. Žandarm mu je bio fizička prepreka.
„Ali to je samo pretpostavka. Nema svedoka, planova, ničega što bi to dokazivalo. Možda to tokom istrage ispliva. Za sada to deluje kao pojedinačni slučaj i znaćemo da li on pripada nekoj organizaciji posle istrage. Priča se da su nekakva kola u pitanju, trebalo bi videti ko ga je dovezao. Takođe i sa kim je bio u vezi“, navodi naš sagovornik.
Karan ipak veruje da Žujović u akciju nije krenuo samoinicijativno. S obzirom da se radi o konvertitu iz pravoslavlja u islam, sigurno je da je neko sa njim radio i očito je da se radi o drastičnoj zloupotrebi verskih osećanja koja su Žujoviću nametnuta, dodaje on.
Do sada, Balkan je bio „sigurna kuća“ za vehabije u dva glavna centra – BiH i Kosovom i Metohijom. To je i jedan od razloga zbog čega na ovim prostorima nisu izvodili akcije, smatra Karan. Drugi razlog je, prema njegovim rečima, što su njihove mete bile u EU, jer te akcije privlače daleko veću medijsku pažnju.
Pokušaj rušenja ugleda Srbije
Prema mišljenju stručnjaka za terorizam, Dževada Galijaševića, radi se o planskoj, politički osmišljenoj operaciji rušenja ugleda Srbije kao bezbednosno nestabilnog prostora u kome je napadnuto izraelsko diplomatsko predstavništvo.
Upitan koliko je Srbija ugrožena vehabizmom, Galijašević odgovara da gde god ima islama ima i odstupanja od tradicionalnog verskog učenja.
„Srbija ima tačke koje su prepoznate: Raška oblast, Zemun polje… Pojedini delovi, dakle, predstavljaju pretnju. Ali, ako tražite centar delovanja, on je u Sarajevu. Tamo su resursi, diplomatske centrale, obaveštajne službe koje snažno deluju prema Srbiji“, ističe on.
Sada je najvažnije primenjivati propisane bezbednosne procedure, dodaje naš sagovornik.
„To znači da, ako ste prepoznali koncepte radikalne ideologije, zabranite ih. Ako ste prepoznali promociju radikalnih ideologija sakrivenih iza vere i nekih verskih koncepata, zabranite ih i sankcionišite. Ako ste prepoznali organizacionu strukturu koja zastupa radikalne ideologije, ne treba joj dozvoliti da se javno promoviše i da formira organizacione forme“, smatra Galijašević.
On navodi da, prema podacima Evropola, koji je nedavno vršio analize promocija terorističkih organizacija na Balkanu, postoji preko 350 veb portala koji služe ne samo za promociju radikalnih ideja, nego i za regrutaciju, finansiranje i okupljanje islamista.
Iako je Žujovićev napad na izraelsku ambasadu traljavo planiran, on ima političke ciljeve i pozadinu, veruje Galijašević. Ta se politička pozadina ne iščitava analizom samog izvršioca, nego organizatora.
„Ko je dao nož i samostrel, a nije dao vatreno oružje? Ko je, dakle, isplanirao ovako traljavu terorističku akciju koja je mogla koštati glave jednog žandarma i koja mnogo podseća na terorističku akciju kada je Mevlud Jašarević iz Novog Pazara preko Maoče stigao u Sarajevo i pucao u zid američke ambasade i ranio svog etničkog brata Bošnjaka koji je bio u spoljnom obezbeđenju ambasade. Ovde je Miloš Žujović, Srbin, samostrelom ranio Srbina, žandarma“, kaže Galijašević i dodaje da samostrel ne može da se koristi bez obuke.
Takođe, određivanje mete, odnosno ideja da se napadne izraelska ambasada sigurno nije došla iz Žujovićeve glave; neko je morao da ga zatruje idejama i od njega je zahtevano da opravda ime koje je dobio – Salahudin ili Saladin istorijska je figura, najveći arapski ratnik i vladar iz doba krstaških ratova, čovek koji je muslimanima povratio vlast nad Jerusalimom.
„Dobiti ime Salahudin i biti puki izvršilac, a ne general, to već govori o ironiji i sprdanju koje su sa njim pravili oni koji su ga uvodili u islam i na kraju upotrebili za ovakvu terorističku akciju“, kaže Galijašević.
Način na koji je Žujović ušao u islam i njegova zaista vehabijska fizionomija govore da se radi o vehabiji, ali način na koji se ponašao u akciji znači da je tek prolazio određene vrste verske i druge obuke, kao i da nije obučen za upotrebu vatrenog oružja i minsko-eksplozivnih sredstava, zaključuje on.
Pogledajte i: