Tako je on prokomentarisao vest da su ministri odbrane Rusije i Sjedinjenih Država Andrej Belousov i Lojd Ostin razgovarali telefonom, prvi put za više od godinu dana. Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da su Ostin i Belousov razmenili mišljenja o situaciji oko Ukrajine. Prema ovom saopštenju, Belousov je upozorio Ostina na opasnosti od nastavka isporuke američkog oružja Ukrajini, dok je Pentagon je prethodno saopštio da je Lojd tom prilikom istakao da je važno da se održi komunikacija u uslovima tekućeg sukoba u Ukrajini.
„Mislim da je bilo priče o mogućim ‘crvenim linijama’ između Moskve, Vašingtona i Ukrajine. Jasno je da može biti mnoštvo tema za razgovor i moguće da se o tome razgovaralo. Svakako, tema je bila situacija u Ukrajini. Možda se razgovaralo i o ukrajinskom raketiranju plaže na Krimu, a možda i o Severnoj Koreji. Dakle, tema za diskusiju ima mnogo i možemo samo da nagađamo o čemu su pričali, ali mislim da su, pre svega, glavne teme bile Ukrajina i incident oko navodnog obaranja nad Crnim morem američkog drona“, kaže Blohin.
Ruski eksperti ne isključuju ni da su Sjedinjene Države inicirale dijalog između šefa Pentagona i ruskog ministra odbrane, pošto Vašington strahuje od odgovora Moskve na ukrajinski napad na plažu u Sevastopolju, koji je izvršen sa pet američkih taktičkih raketa „atakams“ sa kasetnim bojevim glavama.
Moskva je direktno optužila Vašingon za umešanost u taj teroristički napad, u kome je poginulo četvoro ljudi, uključujući dvoje dece a više od 150 povređeno, i poručila je da će „posledica zbog tog napada biti“, a da će SAD za to odgovarati.
Vrlo je moguće da je američki vojni resor pokušao da skine sa sebe odgovornost za taj napad na Sevastopolj i ubistva civila.
Moskva je upozorila i da su rizici od direktnog oružanog sukoba, uključujući i nuklearnih sila, visoki, dok eksperti ukazuju na to da je sukob u Ukrajini doveo odnose Moskve i Vašingtona na najniži nivo od Kubanske raketne krize, 1962. godine.
Svet ide ka eskalaciji
Blohin navodi da SAD isporukom oružja Kijevu podižu globalne tenzije i vode svet ka eskalaciji. Zemlje NATO-a su od 2022. godine isporučile Ukrajini oružje u vrednosti od 98 milijardi dolara, a Pentagon se nada da će se obim vojne pomoći Kijevu povećati.
Takođe i dozvola američkog predsednika Džozefa Bajdena data Kijevu za korišćenje američkih raketa za napade unutar teritorije Rusije vodi daljoj eskalaciji ratnih dejstava. To može dovesti do ozbiljnih posledica.
„Situacija stalno eskalira i sada ona zapravo zavisi od nas, pošto će oni nastaviti da ‘pumpaju’ Ukrajinu oružjem i očigledno se tu neće zaustaviti. Dakle, suština je u tome kako će mi reagovati i da li smo mi spremni da idemo po toj lestvici eskalacije zajedno sa Vašingtonom. Pošto oni isporučuju oružje, onda ćemo morati da delujemo simetrično“, smatra Blohin.
Što se tiče mogućeg slanja američkih trupa u Ukrajinu, Pentagon tvrdi da Sjedinjene Države to ne planiraju „ni sada, ni u budućnosti“, ali Blohin smatra da se Vašingtonu ne može verovati.
„Mislim da im se ne može verovati, jer ako ne planiraju sada, onda mogu za mesec-dva da promene svoje planove. Bajden je govorio da bi slanje američkih tenkova ‘abrams’ u Ukrajinu označio početak trećeg svetskog rata, ali jasno je da su te tenkove poslali. Sada se razmatra slanje aviona F-16. Stoga je očigledno da Ostinovim rečima ne treba verovati“, ističe Blohin.
Američki ministar odbrane je inicirao razgovor i to je bio prvi takav poziv od marta 2023. godine, kada je na čelu ruskog ministarstva odbrane još bio Sergej Šojgu.
Ruski stručnjaci smatraju da su Sjedinjene Države inicirale ovaj razgovor jer pokušavaju da izbegnu direktan sukob sa Moskvom, pošto su navikle da ratuju tuđim rukama.