Priština nije ništa uradila da poboljša situaciju na severu Kosova i Metohije zbog čega joj je pre godinu dana Evropska unija uvela kaznene mere, kao vid opomene jer se nije povinovala zahtevu EU da obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu KiM i da radi na deeskalacije sukoba.
Razlog za ukidanje mera politički
To, međutim, nije zasmetalo visokom predstavniku EU Žozepu Borelju da u izveštaju podnetom državama članicama EU preporuči da se Prištini mere ukinu. Umesto kazne Borelj faktički traži nagradu za Prištinu iako tamošenje vlasti nesmetano nastavljaju maltretiranje Srba.
Publicista i poslanik Milovan Drecun, šef skupštinskog Odbora za bezbednost i vrsni poznavalac prilika na Kosovu i Metohiji, kaže za Sputnjik da nema opravdanog razloga za ukidanje tih mera Prištini od strane EU.
„Očigledno je da se situacija na KiM nije poboljšala zbog čega su te mere uvedene i očigledno je ova odluka doneta pod snažnim pritiskom vodećih evropskih država. Mi i dalje imamo institucionalni teror koji Aljbin Kurti sprovodi na severu KiM tako što zadržava nelegalno izbrane gradonačelnike u četiri srpske opštine… Specijalna kosovska policija i dalje teroriše Srbe. Farsa sa pokušajem smene gradonačelnika Kurtiju nije prošla, ZSO i dalje nije na vidiku da se formira. Dakle, nikako se ne može reći da su se poboljšali uslovi i situacija da bi mere bile ukinute, i pitanje na osnovu čega je u EU procenjeno da njih treba ukinuti“, kaže Drecun.
EU ima pogrešan pristup dijalogu
Borelj je u izveštaju još ocenio da bi odluka država članica EU da ukinu mere Prištini predstavljala politički signal i doprinela uravnoteženom kontekstu u kojem se može napredovati u dijalogu Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU, što Drecun komentariše na sledeći način:
„Ako i budu ukinute, a verovatno hoće, time će se pokazati da EU ima dosledno jednostranu i pristrasnu politiku u korist Prištine i da nastavlja sa nizom pogrešnih poteza koji nikako ne mogu da doprinesu napretku dijaloga, već naprotiv ohrabruju Kurtija da preduzima i dalje jednostrane mere, da teroriše Srbe i da blokira dijalog time što uslovljava Beograd da de fakto prizna lažnu državu Kosovo.“
Drecun smatra da ovo svakako nikako nije put napred što se tiče dijaloga i da EU ide u pogrešnom smeru što se toga tiče.
„Borelj dakle nije tu u pravu a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jasno stavio do znanja da je za nastavak dijaloga potrebno formiranje ZSO. Dakle, nema dileme da EU ima veoma pogrešnu politiku u dijalogu Beograda i Prištine i da neće da iskoristi mehanizme kojima raspolaže kako bi Prištinu disciplinovala i uvela u racionalno političko ponašanje i da je natera da prestane sa terorisanjem Srba, posebno na severu Kosova jer to je glavni razlog svih nestabilnosti,“ smatra Drecun.
"Kaznene mere" bez kazne
Države članice EU raspravljaće o izveštaju, u kojem je Borelj izrazio očekivanje da će Priština iskoristiti ovu priliku kako bi delovala na neeskalirajući način i izbegla nekoordinisane izjave.
U izveštaju poručuje se da će EU nastaviti da pomno prati dešavanja na severu KiM, kao i akcije Beograda i Prištine koje utiču na deeskalaciju na terenu, u skladu sa izjavom od 3. juna 2023. godine, u kojoj su obe strane pozvane na deeskalaciju situacije, prestanak korišćenja retorike podela i uzdržavanje od nekoordinisanih akcija.
Uprkos merama, Prištini je odobrena vizna liberalizacija, a postala je i pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO.