Između beskrajne tuge i vrhunske radosti: „Đurđevdan“ u verziji poznatog ruskog saksofoniste /video/

Pored obrade pesme „Đurđevdan“, koja se već može poslušati preko interneta, Kirejev je obradio i pesme „Nesanica“, „Ovo je Srbija“, „Ružica si bila“, „April u Beogradu“, „Đurđevdan“, „Devojko mala“, „Zvižduk u osam“, „Pukni zoro“, „Somborske ruže“ i „Tamo daleko“.

„To su sve veoma lepe melodije koje vole i sami Srbi, ali i svi Balkanci. A, naravno, ni moja duša slovenska nije ostala ravnodušna prema toj prelepoj muzici. Te pesme, kao i u ruskoj muzici, predstavljaju „zlatni fond“ najpopularnijih kompozicija. Naravno, nisam obuhvatio sve, ali sam se potrudio da ovaj izabrani repertoar obradim na svoj način. To svakako nije samo džez obrada, naprotiv, spektar žanrova je vrlo širok. Reč je o instrumentalnoj popularnoj muzici, korišćena su i sredstva savremene elektronske muzike, a zadatak koji sam sebi postavio bio je da te pesme sa zadovoljstvom mogu da slušaju ne samo u Srbiji, nego i u Americi, u Evropi“, kaže Oleg Kirejev u razgovoru za Sputnjik.

Ruski saksofonista ističe da je već dobio mnoštvo pozitivnih reakcija, ne samo od ljudi s Balkana i iz Rusije, nego i s drugih kontinenata, iz Argentine, Brazila i drugih sredina u kojima pesma „Đurđevdan“ nije poznata širem krugu slušalaca.

„U Rusiji je, na primer, 'Đurđevdan' poznat mnogima, kao i 'Bijelo dugme', starije generacije znaju kako zvuči original, ali veoma je prijatno to što su ljudi koji su već čuli moju verziju tokom protekle dve sedmice rekli da sam vrlo delikatno i suptilno obradio melodiju“, ističe Kirejev.

Naš sagovornik napominje da je, dok je radio na obradi pesme, istraživao i njenu istoriju, trudeći se da sazna kako je nastala originalna verzija. Veruje se da je osnova teksta preuzeta od stradalnika koji su bili u „vozu smrti“ za jasenovački logod, a da je potom prerađena.

„To je pesma koja se, kako je poznato, izvodi na svadbama, na raznim proslavama, ali ja sam se potrudio i kopao malo dublje da proučim njenu istoriju. A priča o ovoj pesmi je prilično tragična i nastala je kada je jedan od putnika u vagonu, zarobljenik, počeo da je peva. Potom su mu se pridružili i ostali. Ona je tada, naravno, nosila sasvim drugi karakter“, ističe Kirejev.

Njegova verzija je, kako kaže, nešto između tragične melodije koju pevaju ljudi osuđeni na smrt i pesme koju ljudi rado slušaju i pevaju kada su romantično raspoloženi.

Na pitanje da li postoje pesme koje mu se dopadaju, ali koje gube svoju lepotu i draž pri pokušaju da se prenesu u neki drugi žanr i stil, Kirejev kaže da postoje pesme koje se jednostavno ne mogu obraditi, a da to ne bude svojevrsno „skrnavljenje“.

„Ako uzmemo klasičnu muziku, čovek svira, recimo, Baha, Mendelsona, ili recimo velikog Stravinskog, i zaista nipošto ne može da ih prenese u nekom savremenom aranžmanu ili nekakvoj avangardi. Postoji folklorna, narodna srpska muzika koja nije jednostavna, na sedam osmina, mnogo je kompozicija koje nisu jednostavne, potrebno je naročito se posvetiti njihovoj ritmici, a ni to ne garantuje da će ona biti ispravno interpretirana. I to ne važi samo za mene nego za sve one koji se u savremenom svetu trude to da učine“, zaključuje Kirejev.

Oleg Kirejev je šire poznat u svetskim muzičkim krugovima, a njegov album „The Meeting“, snimljen uz učešće istaknutog džez trubača Toma Harela, dospeo je na listu top 100 američkih radio-stanica i zadržao se na njoj nekoliko nedelja.

Kirejev dosta sarađuje sa srpskim muzičarima i ima zajedničke projekte s Vasilom Hadžimanovom, Draganom Čalinom i drugima. Njegova diskografija obuhvata više od 18 objavljenih albuma, a nastupao je i na brojnim džez festivala.

KULTURA

Oleg Kirejev i Vladimir Maričić 1. marta u Ruskom domu

27 Februar, 11:11

Najlepša džez klasika u izvođenju Olega Kirejeva i srpskih muzičara (video)

6 Februar 2021, 21:49