„To su sve veoma lepe melodije koje vole i sami Srbi, ali i svi Balkanci. A, naravno, ni moja duša slovenska nije ostala ravnodušna prema toj prelepoj muzici. Te pesme, kao i u ruskoj muzici, predstavljaju „zlatni fond“ najpopularnijih kompozicija. Naravno, nisam obuhvatio sve, ali sam se potrudio da ovaj izabrani repertoar obradim na svoj način. To svakako nije samo džez obrada, naprotiv, spektar žanrova je vrlo širok. Reč je o instrumentalnoj popularnoj muzici, korišćena su i sredstva savremene elektronske muzike, a zadatak koji sam sebi postavio bio je da te pesme sa zadovoljstvom mogu da slušaju ne samo u Srbiji, nego i u Americi, u Evropi“, kaže Oleg Kirejev u razgovoru za Sputnjik.
„U Rusiji je, na primer, 'Đurđevdan' poznat mnogima, kao i 'Bijelo dugme', starije generacije znaju kako zvuči original, ali veoma je prijatno to što su ljudi koji su već čuli moju verziju tokom protekle dve sedmice rekli da sam vrlo delikatno i suptilno obradio melodiju“, ističe Kirejev.
„Ako uzmemo klasičnu muziku, čovek svira, recimo, Baha, Mendelsona, ili recimo velikog Stravinskog, i zaista nipošto ne može da ih prenese u nekom savremenom aranžmanu ili nekakvoj avangardi. Postoji folklorna, narodna srpska muzika koja nije jednostavna, na sedam osmina, mnogo je kompozicija koje nisu jednostavne, potrebno je naročito se posvetiti njihovoj ritmici, a ni to ne garantuje da će ona biti ispravno interpretirana. I to ne važi samo za mene nego za sve one koji se u savremenom svetu trude to da učine“, zaključuje Kirejev.