KULTURA

Predstava „Upotreba čoveka“ gostuje u Narodnom pozorištu

Predstava „Upotreba čoveka”, po romanu Aleksandra Tišme, u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića, gostovaće 30. aprila na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu.
Sputnik
Ovaj komad, premijerno izveden u septembru 2021. godine u Budvi, u koprodukciji JU „Grad teatra” Budva, Novog tvrđava teatra, Novosadskog pozorišta/Újvidéki Színház i East West centra iz Sarajeva, osvojio je brojne nagrade na pozorišnim festivalima u Užicu, Aleksincu, Šapcu, Aleksandrovcu, Vršcu...
„Upotreba čoveka” je priča o svetu kojim je zavladala verska, rasna, politička i svaka druga netrpeljivost. Ludilo se širi, a ljudi se nadaju da ono neće stići do miroljubivog Novog Sada, i da Evropa i svet neće dozvoliti širenje nacizma, te ne preduzimaju ništa iako im sve govori da treba bežati i spasavati se. Sigurni su da razum uvek na kraju nadvlada.
Glavna junakinja je Vera Kroner, devojka iz bogate trgovačke jevrejske porodice, koja iz gospodskog novosadskog života biva deportovana u Aušvic
Glavna junakinja je Vera Kroner, devojka iz bogate trgovačke jevrejske porodice, koja iz gospodskog novosadskog života biva deportovana u Aušvic 1943. sa svojom porodicom, ali i sa ostalim jevrejskim porodicama.
Vera jedina preživljava taj stravičan život i prizore, jer logorsko vreme provodi u „kući radosti”, bordelu gde im seksualne usluge koje pružaju SS vojnicima produžavaju život i odlažu put u krematorijum.
Posle oslobođenja Vera biva internirana u Novi Sad, preko koga je prešao valjak rata, uništenja, ubistava, racija, oslobođenja i u kome nema više ni svoje kuće niti ikoga i ičega što je vezuje za život pre logora.
Bez posla i gotovo bez pomoći i podrške, Vera preživljava onako kako je u logoru naučila da se opstaje - podavanjem svog tela muškarcima.
Predstava pokreće pitanja da li treba preživeti kada se ceo tvoj svet raspadne i nestane, nije li bolje, časnije i pametnije nestati zajedno sa njim, da li se treba boriti za život ako posle toga slede traume i slike najgorih užasa, koje se vraćaju i ne daju mira, kako se ne boriti za život kada je to najjači čovekov nagon, kako mu objasniti da ne treba da živi.
Predstava pokreće pitanja da li treba preživeti kada se ceo tvoj svet raspadne i nestane, nije li bolje, časnije i pametnije nestati zajedno sa njim
„Ratna psihologija koja stupa pretvara čoveka u robu za upotrebu, materijal, za sprovođenje tuđih namera. Nije li tada nagon za preživljavanje neprijatelj koji nas gura u propast? Šta je sve čovek i šta je sve u njemu, bilo je glavno pitanje tokom rada na ovo predstavi. U miru je civilizovan građanin koji se bori za mirnodopske vrednosti, a isti taj u ratu postaje deo zloglasnog mehanizma koji, sprovodeći naredbe gura u poniženje i smrt hiljade drugih, dok ga posle rata opet zatičemo u nekim mirnim porodičnim uslovima. Čoveka menjaju okolnosti. Prilagođava se. Postaje ono što vreme od i njega traži. Ovo je priča o potrazi za izgubljenim životom, koji se nikad nije ni desio“, ističe ekipa predstave.
U predstavi igraju Emina Elor, Draginja Voganjac, Jugoslav Krajnov, Dušan Vukašinović, Ognjen Nikola Radulović, Aljoša Đidić i Ognjen Petković.
Muziku je komponovao Stefan Ćirić, kostime je osmislila Marina Sremac, a scenografiju Željko Piškorić.
KULTURA
„Rat i mir“ istanbulskog teatra gostuje u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
Komentar