Nastojanje francuskog predsednika Emanuela Makrona da se prikaže kao prijatelj Srbije tokom posete srpskog predsednika Aleksandar Vučića ovoj državi s jedne strane, i stavljanje u istu ravan Beograda i Prištine s druge strane, posebno kada je reč o ispunjavanju preuzetih obaveza, pokazuje njegovu osionost i licemerje - utisak je koji je njegov govor ostavio kod ogromne većine građana Srbije.
Pokušaj da se relativizuje državnost Srbije
Naime, Beograd je ispunio svoje obaveze za razliku od Prištine koja se pravi nevešta, i još nameće nova pravila, na šta je srpski predsednik otvoreno ukazao.
Sagovornici Sputnjika diplomate i bivši ambasador Milovan Božinović i Vladislav Jovanović na ovu situaciju gledaju kao na očekivanu s obzirom da je, kako kažu, Francuska među prvima priznala kosovsku državnost mimo svih međunarodnih pravila i na našu žalost s obzirom na istorijsku povezanost.
Božinović kaže da je Makron postupio u stilu zapadnih političara koji je prisutan već duže vreme tokom svake posete našoj državi ili susretu sa našim predstavnicima.
„Kad god nego od ministara iz zapadnih država dođe u ovaj region on obavezno poseti i Beograd i Prištinu sugerišući time da se radi o zemljama istog statusa. To nije novo i praktikuje se već godinama. Njihov krajnji cilj je da izjednače Prištinu i Beograd u pogledu državnosti obe strane u dijalogu koji vode. Čitava njihova politika jeste u tome da se da se Srbija vremenom na to navikne da kada razgovara sa Prištinom razgovara sa drugom državom,“ ocenjuje Božinović.
Makron je govorio u stilu glasnogovornika Zapada
Da li je to licemerno ili ne, s obzirom da se stav Srbije zna, naš sagovornik kaže sledeće:
„Nije u mom vokabularu reč koju bih upotrebio, ali svi koji ovako rade znaju tačno šta rade i koja je to senzibilna tačka koja pogađa srpsku stranu. Dakle, nema tu slučajnosti, nas primoravaju, bar to pokušavaju, pa i na ovakav način da nas naviknu na njihovu činjenicu da su Beograd i Priština ravnopravni partneri. Naravno, sa stanovišta međunarodnog prava to je lako oborivo ali to pravo se odavno ne poštuje,“ ističe Božinović.
On napominje da je Francuska u poslednje vreme po pitanju Kosova i Metohije aktivnija iz dva razloga – jer je koautor uz Nemačku plana za rešavanje kosovskog pitanja, a drugi razlog je verovatno taj jer ostali sa Zapada koji dele isto mišljenje na ovu temu sa Parizom igraju na kartu naše istorijske bliskosti sa ovom državom.
Jovanović, s druge strane, ističe da je srpski predsednik odmah reagovao na Makronovu provokaciju, što je neuobičajeno u ovim slučajevima, ali smatra da je bio izazvan, i da nije mogao da prećuti to što je rečeno te da je dobro to što je odmah odgovorio i ispravio Makrona.
„Tako da je to redak javni znak neslaganja u stvari koja je Zapadu kome i Makron pripada važna da se zatvori i da Srbija posle toga bude zrela po njima da uđe u te takozvane evropske organizacije. Sa ovim je od početka trebalo računati, jer se procenilo da zbog istorijski bliskih veza nas i Francuske u prošla dva velika rata, Makron može da pogura stvari u pravcu koji Zapad očekuje a to znači da Srbija učini punu normalizaciju odnosa sa takozvanom državom Kosovo,“ komentariše Jovanović.
Odnosno, od Srbije očekuju da se javno odrekne najstarijeg dela naše teritorije da bi se Zapad umirio, što Jovanović misli da se za mandata Vučića neće desiti.
Naša istrajnost može da promeni stav Zapada
Naš sagovornik je čak uveren da što mi budemo istrajniji u našem stavu da će Zapad vremenom početi da shvata da mora da nam popušta po pitanju Kosova i Metohije.
„Od našeg daljeg otpora prema pritisku da Kosovo priznamo kao državu zavisi da li će Zapad u jednom trenutku da se pokoleba u svom stavu da Kosovo treba da bude nezavisno, ili će zbog nemogućnosti da to ostvari, i zbog međunarodnog prava, i zbog odnosa sa nama početi da razmišlja o mogućoj reviziji tog svog stava. Pa da dođe do zaključka da je Kosovo kao nezavisno bilo pokušano, i sa njihove strane kao takvo podržano, ali da se tako stvara više problema nego rešenja, i da će onda morati da se pokuša da se rešenje traži u drugom pravcu kao što je možda neki širok obim autonomije unutar Srbije,“ kaže Jovanović.
To bi, kako kaže Jovanović, mogao da bude logični sled događaja, jer sve je vidljivije da ova njihova opcija ne prolazi i kada se konačno uvere da ni milom ni silom od Srbije ne mogu da dobiju šta hoće, a da pri tom znaju da bez Srbije nema ni priznanja Kosova, onda će morati to svoje sadašnje rešenje da upodobe sa realnošću.