Analizom koja je obuhvatila najveće potrošače ruski energenata - Tursku, Kinu, Indiju, Brazil, Indoneziju, Maleziju i EU, upoređena je prosečna cena zaliha u periodu od 2019. do 2021. i tokom 2023. godine. Podaci za 2022. godinu se ne uzimaju zbog abnormalnih fluktuacija vrednosti uvoza, kako usled promena cena, tako i usled obima ponude.
Pre uvođenja sankcija, dvadeset sedam zemalja Evropske unije je kupovalo energente od Rusije u proseku za 102,5 milijardi dolara godišnje, dok su prošle godine nabavke vredele samo 31,6 milijardi. Usled toga, izgubljeni prihodi od snabdevanja ovih zemalja su 70,9 milijardi dolara.
Ipak, ta suma je više nego nadoknađena prihodima od povećanog izvoza u Tursku, Kinu, Indiju, Brazil, Indoneziju i Maleziju - prošle godine to je bilo 186,7 milijardi dolara, u poređenju s prosekom od 59,9 milijardi dolara za period od 2019. do 2021.
Tako je dodatni prihod od prodaje energenata ovim zemljama iznosio 126,8 milijardi dolara, odnosno 56 milijardi dolara više od izgubljenog prihoda od snabdevanja Evropske unije.
Najveći kupac ruskih energenata prošle godine bila je Kina, koja je udvostručila svoju potrošnju uglja, gasa, nafte i naftnih derivata - na 94,6 milijardi dolara sa 43,3 milijarde dolara u periodu 2019. do 2021.
Sledi Indija, koja je povećala kupovinu ruskih energenata gotovo 18 puta, zatim Turska (2,4 puta, odnosno na 30,1 milijardu dolara) i Brazil (24 puta, odnosno na 5,3 milijarde dolara). Malezija je povećala uvoz energenata iz Rusije za 2,8 puta, na 2 milijarde dolara, a Indonezija za 5,5 puta, odnosno na 1,1 milijardu dolara.