Otkrivena neverovatna spona između drevne civilizacije u Boliviji i naše vinčanske kulture

Prošle godine ova slikarka iz Leskovca je u Južnoj Americi imala četiri velike samostalne izložbe, ali i jednu zajedničku sa dvojicom umetnika iz Bolivije i Perua. Prikazali su svoje viđenje vrednosti kulturnog nasleđa, a ona se predstavila figurinama vinčanske kulture koje godinama oslikava pokušavajući da im nađe mesto u svetskoj.

Aleksandra Ana Mikarić veruje da je Latinska Amerika u trenutku kada se ceo svet vrti kao bez kompasa sjajno mesto za stvaranje. Mesto na kome se misli isključivo o suštinskim stvarima.

"Latinska Amerika je u političkom smislu sve vreme u nekom stresu, za njih je ovo što se trenutno dešava potpuno prirodna situacija. Pronalazim sličnost sa nama, mi smo takođe stalno na udaru, stalno u zoni nesigurnosti, a jednako nas vodi želja za opstankom, jer prepoznajemo viševekovnu borbu dobra i zla, to nam je zajedničko".

Borba između dobra i zla, života i smrti, vidi se i na njenim slikama. Na velikim formatima je, kaže, zapravo njen životni put i spoznaje do kojih dolazi. A u centru svega akt. Dramatično predstavljena ljudska figura.

"Tim aktovima pokušavam da prikažem način na koji smo došli, ono što predstavljamo tokom svog boravka na ovom svetu. Naše telo vidim kao našu kuću, ništa drugo. To odakle dolazimo, šta govorimo, na koji način se ponašamo, nije ništa u poređenju sa time na koji način, kojom vrstom energije zračimo. Verujem da unutrašnja promena može promeniti i ovaj svet. To poručujem slikama - rad na sebi, na duhovnoj spoznaji, duhovni rast".

Njeni aktovi lebde u bestežinskom stanju, baš onako kako vidi sebe u ovom svetu. Da bi to definisala mnogo joj je kaže pomoglo iskustvo života u Latinskoj Americi, bogatstvo njenog života, koje nije samo u bojama.

"Možda me je najviše gurnuo u preispitivanje način na koji oni vide život i smrt, kako to prihvataju. To me je povuklo u prepoznavanje njih kao onih koji možda znaju nešto više, ka onom što bih ja želela da saznam ovde. Njihov odnos prema smrti je toliko prirodan da ostavlja bez teksta. To je sasvim normalan i prirodan sled života koji prihvataju bez puno suza, bez puno reči, kao nastavak nečega. Veoma lepo. Impresivno".

Na stvaralaštvo ove mlade umetnice veliki uticaj imaju dve figure, profesor Miodrag Elezović koji je pomogao njenoj profesionalnoj afirmaciji u Srbiji i Fabricio Lara. Ovaj majstor boja je iz poznate porodice, njegov otac i stric, Gustavo i Raul Lara, dali su najveći doprinos Boliviji kroz istoriju umetnosti.

Upravo sa Fabricijom Larom naša sagovornica već godinu dana radi na projektu koji otkriva sličnosti drevne kulture Bolivije, tijavanako, najvažnije kulture koja je prethodila Inkama, i naše, vinčanske kulture.

Iako su iz različitih perioda, pronašli su sponu koju žele da prikažu kao zajedničko poreklo, jednakost svih ljudi na ovom svetu, koji imaju zajedničke težnje.

Sa Larom već godinu dana obilazi etnografske muzeje, arheološke lokalitete, konsultuju se sa arheolozima, stručnjacima, da što bolje i verodostojnije prikažu ono što je prethodilo i ono što je danas. Tumaraju hodnicima vremena i pronalaze sličnosti dve drevne kulture.

"Kao i u vinčanskoj kulturi oni kao da imaju neku intervenciju viših sila, kao da odaju počast nekim posetiocima iz kosmosa. Oni su to prikazivali na svojim figurama. Veoma me impresionira kada vidim umeće tih ruku, tog vremena, tih civilizacija. Način na koji su oni to želeli da zabeleže u večnosti".

Mikarićeva dodaje da je, za razliku od vinčanske kulture, njihova tradicija itekako zastupljena u modernom svetu, prisutan je savremeni izraz sa elementima tradicije.

"Njihovi dizajneri podstiču te tradicionalne detalje, na ulicama La Paza možete videti poslednju modu, a u isto vreme, u istoj ulici, ženu koja je obučena potpuno tradicionalno, "modu" od pre dve, tri, pet stotina godina. Jako mi je žao što se mi toliko nemarno ophodimo prema tome, pronalazim način da izvršim neki uticaj na to kroz moje slikarstvo. Veoma mi teško pada sve to, ali to je i odgovornost države i celokupnog naroda".

Sličnosti drevnih kultura Latinske Amerike i srca Evrope, zajedničku sekciju slika na temu Tijavanako i Vinče, predstaviće u martu u Muzeju savremene umetnosti u Santa Kruzu.

"Posle toga imamo zakazanu izložbu u La Pazu, u drugoj polovini godine planiramo da je prikažemo u Evropi. Videćemo kako će se dalje stvari odvijati. Nemiri u Francuskoj i drugim gradovima Evrope ne daju sigurnost za realizaciju, ali videćemo. U umetnosti je sve veoma sporo, sve što vidite mi smo morali da osmislimo i realizujemo mnogo pre toga".

Slikarka dodaje da su u toku i pregovori sa institucijama kulture kod nas, nada se da će izložbu videti i najveća zemlja vinčanske kulture, Srbija.

Ova umetnica se trudi da promoviše našu kulturu i tradiciju na svakom koraku, preko svojih dela, ali i u svakom segmentu života, pa i serviranjem leskovačkog roštilja na dalekom kontinentu.

Njene slike figurina vinčanske kulture trenutno lebde i u skrivenom delu vasione. U okviru Istarskog svemirskog programa deset slika Ane Mikarić lansirano je u svemir. Poslala je i Belog anđela iz Mileševe, kao poruka mira.

Njena nova samostalna izložba u Srbiji za sada nije u planu, jer svakog meseca do sredine godine ima zakazane izložbe u Južnoj Americi.