Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara ovako komentariše najavu Jensa Stoltenberga da će Sarajevo posetiti delegacija Severnoatlantskog saveta (NAC) koju čine ambasadori 31 zemlje članice ove vojne alijanse. Dolazak delegacije planiran za prvi dan februara, a Stoltenberg je uoči posete poslao jasnu poruku da je ona u kontekstu „demonstracije snažne podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH”.
Šta to sprema NATO
Kozomara kaže za Sputnjik da je ova poseta ciljana kao i da poruka Jensa Stoltenberga nije prva ovog tipa.
„Nije on prvi koji je poslao ovakvu poruku. Već duže vreme razni zapadni političari određuju Zapadni Balkan i Bosnu i Hercegovinu kao centar njihovog strateškog interesovanja za događaje u budućnosti koji oni predviđaju na ovim prostorima,“ kaže Kozomara.
Prvi čovek NATO pakta samo sprovodi tu politiku i, napominje naš sagovornik, ponavlja ono što su govorili moćnici Zapada, pogotovu američke diplomate.
„Osim toga, bošnjački političari iz Sarajeva neverovatno agresivno i gotovo svakodnevno prizivaju NATO da „zagrli“ BiH i usisa je u svoje članstvo, čemu se Republika Srpska, naravno protivi a zna se da je bez njene saglasnosti to nemoguć postupak,“ ističe Kozomara.
On se pribojava da sve ovo može da bude predigra za ono na šta su neki zapadani analitičari insinuirali, a to je da će posle Ukrajine sledeći rat izbiti na Balkanu.
„Pre svega na Kosovu i Metohiji i Bosni i Hercegovini. Dakle, po mom mišljenju, NATO se priprema za tu misiju i za taj eventualni sukob iako građanima BiH nije do novog rata. Ali na žalost, kao i do sada, oni se tu ništa ne pitaju,“ konstatuje sagovornik Sputnjika.
Namera da podele Republiku Srpsku
Ono što je u ovoj priči, dodaje Kozomara, bitno za Republiku Srpsku jeste opasnost koju NATO može da predstavlja ako izađe u susret zahtevima bošnjačkih političara.
„Reč je o zahtevu da NATO rasporedi velike snage u Brčkom i na taj način preseče RS na dva dela i tako onemogući normalnu cirkulaciju među ljudima i u ekonomiji, ali i prolaz prema Srbiji. Čini se da je baš to u planu NATO pakta iako se o tome ne izjašnjavaju. Podsećam da je predsednik RS rekao da naše obaveštajne službe znaju da Amerikanci već duže vreme dronovima snimaju strateške tačke u RS, tako da deluje da i oni prave određene planove za eventualno neki novi sukob na ovim prostorima,“ zaključuje Kozomara.
NATO delegaciju u Sarajevu će prevoditi zamenik Jensa Stoltenberga, a plan je da se ona sastane sa predsedavajućom Saveta ministara BiH Borjanom Krišto i članovima Saveta ministara BiH, kao i sa komandantom Štaba NATO u Sarajevu, brigadnim generalom Pamelom Mekgaha, narednim komandantom EU snaga u BiH (EUFOR) general- majorom Laslom Šticom, tzv. visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom, te predstavnicima međunarodne zajednice u BiH, i naravno sa tročlanim Predsedništvom BiH.
Dodik na udaru
Inače Stoltenberg je potvrdio da NATO nastavlja da procenjuje potrebu za daljim prilagođavanjem prisutnosti i u Bosni i Hercegovini, što može da ima veze sa zahtevom predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denisom Zvizdićem koji je krajem prošle godine pozvao EUFOR ili NATO da rasporede svoje vojnike u Brčko distriktu i to hitno, kako je rekao, kako bi se dao efikasan odgovor na „ratne ideje Milorada Dodika o secesiji Republike Srpske“.
Zvizdić je to nazvao „preventivnom aktivnošću“ usmerenom na očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Iste reči, da ne kažemo rečenicu, izrekao je i Stoltenberg tokom najave ove posete.
Podsećanja radi, Distrikt Brčko je proglašen na celoj teritoriji predratne opštine Brčko, od koje je po Dejtonskom sporazumu 48 odsto pripalo RS (uključujući i grad Brčko), a 52 odsto FBiH.
Pogledajte i: