„Sada razmišljamo o tome kako to tačno sprovesti. Na opštinskom nivou, na formalnom nivou, to je jednostavan proces, ali mi razmišljamo o neformalnom bratimljenju kreativnih i kulturnih prostora, uključujući Andrićgrad, jer ni Jasna Poljana nije ograničena na samo imanje. Tu je i porodično imanje Nikolskoje-Vjazemskoe, tu su železničke stanice i još mnogo toga. Zato ima smisla povezati upravo te kulturne vaseljene jednim mostom“, naglašava Vladimir Tolstoj.
Međutim, u njegovim „balkanskim planovima“ nije samo taj projekat, preneo je portal „Bratstvo“.
„Asocijacija saveza književnika i izdavača je prošla kroz teška vremena, ali ove godine, njeno delovanje izlazi na međunarodni nivo. Počećemo od bivših zemalja ZND, a Balkan će biti sledeći pravac. To je apsolutno nesporno: mi nećemo zaobići bratsku Srbiju. Pored toga, sada izlazi mnogo nove zanimljive literature naših savremenih pisaca, koja zaslužuje pažnju srpskog čitaoca i prevod na srpski jezik“, rekao je Tolstoj.
Kao primer naveo je novi roman Alekseja Varlamova „Odsun“, gde sasvim neočekivano, na osnovu onoga što se dešavalo u Sudetima, on promišlja mnoge procese na drugim mestima u svetu i u romanesknoj, figurativnom obliku prenosi bol i tragediju onoga što se dešava kada jedan prostor naseljavaju druge kulture i narodi.
„Na prostorima bivše Jugoslavije to je vrlo dobro poznato. Preporučio bih ovu knjigu za prevod na srpski jezik. Iz štampe je izašla i zbirka neočekivane proze Zahara Prilepina koju ne odlikuje ona njegova borbenost – to je lirska knjiga o ljudima i životinjama“, istakao je on.
Što se Srbije tiče, u Kragujevcu živi makedonski pisac Venko Andonovski, koji je prošle godine dobio književnu nagradu Jasne Poljane u kategoriji „Strana književnost“, rekao je Vladimir Tolstoj i nazvao ga promišljenim i zanimljivim autor.
Pogledajte i: