Rusija od 1. januara 2024. godine preuzima predsedavanje BRIKS-om, a ovoj organizaciji koju su 2009. godine osnovale upravo Rusija sa Kinom, Indijom i Brazilom priključiće se od Nove godine još pet zemalja: Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Iran, kao i Egipat i Etiopija.
Prvi korak u novi svet
Diplomata i bivši ambasador dr Zoran Milivojević smatra da je reč o važnom i za ovu organizaciju, i za svet.
„Sutra kada se obznani proširenje BRIKS-a svet neće biti isti. Jasno je da se stvara jedan blok ne samo zemalja nego i naroda, politike, privrede i kulture koji na globalnoj sceni u najmanju ruku preuzima primat,“ ističe Milivojević.
Sagovornik Sputnjika dodaje da će ova organizacija imati uticaj i na globalna dešavanja s obzirom da se i političko svetsko klatno pomera polako prema globalnom Jugu.
„Samim tim, proces formiranja novog svetskog poretka ulazi u jednu novu fazu. S druge strane, BRIKS se neće institucijalizovati kao što su klasične međunarodne organizacije, poput Evropske unije ili NATO pakta. Oni će i dalje ostati asocijacija nezavisnih država, koje imaju istovetne ciljeve, ali i koje istovremeno u potpunosti čuvaju svoj suverenitet i integritet u svom delovanju,“ objašnjava Milivojević.
Upravo u ovome, ističe naš sagovornik, i jeste sama suština BRIKS-a, jer države deluju po principu samostalnosti ali i kolektivne brige i ravnopravne saradnje u korist svih.
Nove članice najbogatije države
„Kada pogledate potencijale država koje se priključuju ovoj organizaciji i šta one donose i u političkom i u ekonomskom i svakom drugom smislu vidimo da je to nukleus zemalja koje će biti osnov razvoja čovečanstva u narednim decenijama. To su najmnogoljudnije države sveta i države sa najvećim potencijalima kada je reč o energiji, finansijama i tako dalje“, naglašava Milivojević.
Milivojević podseća da su buduće članice BRIKS-a najbogatije zemlje Zaliva UAE i Saudijska Arabija, kao i važne zemlje Afrike, Egipat koji je vodeća arapska država i Etiopija koja je sedište Afričke unije ali i koja je najveća pravoslavna država u Africi.
„Tu je i Brazil i Iran koji je najveća šiitska muslimanska država koja sa Saudijskom Arabijom i Egiptom predstavlja jezgro muslimanskog sveta. Za očekivati je da se ovoj organizaciji uskoro priključi i Indonezija, verovatno tokom 2024. godine čime bi se istinski stvorio veoma ozbiljan potencijal,“ mišljenja je Milivojević.
Rusko predsedavanje i značaj za Srbiju
To što će Rusija preuzeti predsedavanje BRIKS-om za Milivojevića znači samo jedno.
„To potvrđuje ono što smo i do sada znali a to je da taj kolektivni Jug nije Rusiju izolovao čime se otvara i tema koja je od suštinskog značaja sa ruskim predsedavanjem a to je koliko dalje ima smisla investirati u rat u Ukrajini za koji treba tražiti neka politička rešenja. Mislim da sa predsedavanje Rusije BRIKS-om i snaga koju on nosi na globalnom nivou i značaju, biti i poruka Rusije da je vreme da se se taj sukob privede kraju,“ uveren je naš sagovornik.
Što se Srbije i dešavanja u BRIKS-u tiče, sad se pokazuju sve prednosti, kaže Milivojević, naše spoljnopolitičke pozicije kao nezavisne i vojno neutralne države, koja se u nekom smislu opredelila za evropski put ali se nije odrekla ni svojih prijatelja bez obzora na pritiske sa Zapada.
„Sada se vidi kolika je prednost Srbije koja ima odlične odnose, čak i odnose strateškog karaktera sa vodećim državama BRIKS-a. To su Ruska Federacija, Kina, Indija, UAE, dakle važne države sa kojima Srbija ima ozbiljna partnerstva i opcije u saradnji. Mi imamo odlične odnose i sa Iranom i Egiptom i Etiopijom… Brazilom i Južnom Afrikom, dakle sa svim zemljama koje su sada u fokusu BRIKS-a uključujući i ove koje sada ulaze. Tako da je to ogromna prednost Srbije, ogroman politički i ekonomski potencijal za ubuduće i ulaganje koje će tek dobiti pun smisao i efekat,“ ocenjuje Milivojević.
Ovome treba dodati, napominje Milivojević, da će nam ići u prilog i samo delovanje BRIKS-a na globalnoj političkoj sceni jer oni na neki način preuzimaju dominirajuću poziciju na globalnoj sceni i u ekonomskoj sferi i, naravno, sa velikim političkim uticajem kao i uticajem u energetskoj sferi.
Pogledajte i: