Petnaest godina predstave „Derviš i smrt“

Za razliku od romana, u kojem se radnja dešava tokom perioda osmanlijske vladavine, u ovoj postavci odvija se u mnogo bližoj prošlosti.

Reč je o pedesetim godinama prošlog veka, odnosno o vremenu kada je uhapšen i streljan Mešin brat Šefkija Selimović zbog nameštaja koji je uzeo iz „zaplenjene neprijateljske imovine“ kako bi opremio svoj stan koji je u toku rata potpuno opljačkan.

Upravo ta njegova besmislena smrt poslužila je Meši Selimoviću kao lajtmotiv da napiše priču o bratskoj odanosti i čovekovoj iluziji da je religijskom dogmom, u svetu sa represivim mehanizmom vlasti, moguće odbraniti istinu.

Izmeštanjem radnje u ne tako daleku prošlost, Savin je postavio jednu angažovanu, političku predstavu koja oštrim tonom priča o posleratnom periodu Brozove Jugoslavije u kojoj su, kao centralne figure, bitisali razni „partijski drugovi“ koji su, zahvaljujući svojoj trenutnoj moći, bili u situaciji da olako odlučuju o životima pojedinca.

Za uspeh „Derviša“ nesumnjivo je, ističe, zaslužan i Nikola Ristanovski koji je lik Ahmeda Nurudina napravio potpuno neočekivano:

„Uspeo je da s njim ostvari potpunu identifikaciju. Neverovatno je s koliko uverljivosti igra te psihološke situacije u kojima se našao Ahmed... Bio je to divan proces, rađen sa ogromnom strašću i ljubavlju. Te dugovečne predstave, a imao sam ih više tokom svoje karijere koje su izvođene i po nekoliko stotina puta, čovek, nekako, može da oseti još u fazi proba - zbog kompaktnosti ansambla, posvećenosti poslu i neke vrste strasti koju sve vreme, tokom procesa rada, ima cela ekipa. Ceo život sam se trudio da pravim predstave koje su, naravno, umetnički vredne, a koje publika želi da gleda više puta. To je moj ideal u pozorištu i njemu stremim“.

U premijernoj podeli bili su Nikola Ristanovski (Ahmed Nurudin), Nenad Stojmenović (Mula Jusuf), Aleksandar Đurica (Begunac-nepoznati), Ljubomir Bandović (Hasan Dželebdžija), Nataša Ninković (Kadinica), Boris Pingović (Muselim), Zoran Ćosić (Uhoda), Slobodan Beštić (Kadija), Marko Nikolić (Hadži Sinanudin), Nebojša Kundačina (Tamničar), Tanasije Uzunović (Kara Zaim), Darko Tomović (Miralaj Osman Beg), Miodrag Krivokapić (Sekretar), Marko Janketić (Mladić), Igor Ilić (Derviš) i Željko Grozdanović (Derviš).

Savin je osmislio i ideju prostora, a umetnički tim čine i Branislava Ilić (dramaturg), Jelena Stokuća (kostimograf), Zoran Hristić (kompozitor) i dr Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).

U prethodnih petnaest godina, na matičnoj sceni i brojnim gostovanjima u zemlji i inostranstvu (Požarevac, Kragujevac, Novi Sad, Užice, Zenica, Maribor, Kopar, Rijeka, Pula, Podgorica, Skoplje, Budimpešta, Beč...) komad je videlo oko 75. 000 gledalaca.

Osim publike, reči hvale za „Derviš i smrt“, ovenčan sa oko dvadesetak prestižnih nagrada koje su dodeljene predstavi, reditelju Egonu Savinu, Ljubomiru Bandoviću, a najviše tumaču naslovne uloge Nikoli Ristanovskom (među kojima su i „Raša Plaović“ i Sterijina nagrada za glumu) nisu štedeli ni kritičari.

Željko Jovanović je, između ostalog, ocenio da je ovo predstava „koja će ući u anale našeg teatra po svojoj preciznosti, rediteljskoj inventivnosti i glumačkim kreacijama, kao što je uloga Ahmeda Nurudina Nikole Ristanovskog”, dok njegov kolega Vladimir Stamenković smatra da je „Derviš i smrt“ izvanredan komad u kojem su „sve komponente – gluma, scenografija, osvetlenje, muzika – plodotvorno usaglašene”.

Predstava je premijerno odigrana 27. decembra 2008. godine i do sada je imala ukupno 132 izvođenja.

Na jubilarnom izvođenju u podeli će biti Nikola Ristanovski, Nenad Stojmenović, Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Ljubomir Bandović, Boris Pingović, Zoran Ćosić, Slobodan Beštić, Branko Jerinić, Nebojša Kundačina, Gojko Baletić, Darko Tomović, Bojan Krivokapić, Amar Ćorović i Miloš Lalović.