Iz NBS su objasnili da je odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom naredne godine.
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu dalje slabljenje globalnih inflatornih pritisaka.
U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, inflacija je nastavila da se smanjuje u novembru, a tome su u najvećoj meri doprineli pad cena energenata i niži rast cena hrane i usluga.
Pored smanjenja inflacije u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor je imao u vidu i da je rast svetske ekonomije i dalje spor i ispod dugoročnog proseka, na šta su uticale restriktivne monetarne politike centralnih banaka širom sveta, koje su bile neophodne za obuzdavanje inflacije, naveli su iz Narodne banke.
Zbog niže inflacije i usporavanja privredne aktivnosti povećana su i očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.
Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalje su jaki i vodeće centralne banke ih ističu kao ključne faktore koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.
Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu cena energenata, kao i geopolitičkih tenzija u svetu, iako su se svetske cene nafte stabilizovale tokom novembra.
U saopštenju se navodi da je Izvršni odbor istakao da su kretanja u domaćoj ekonomiji u skladu sa projekcijama NBS, pa je međugodišnja inflacija nastavila da se smanjuje i u oktobru se spustila na jednocifreni nivo od 8,5 odsto.
Smanjenju inflacije najviše je doprineo nastavak usporavanja rasta cena hrane, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, na 7,3 odsto međugodišnje a rast cena hrane u oktobru bio je najniži u prethodne dve godine i iznosio je 10,5 odsto međugodišnje.
Izvršni odbor je istakao značaj stabilizacije kretanja na tržištu osnovnih životnih namirnica, čemu je doprinelo i popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, na šta ukazuje i kretanje proizvođačkih cena u prehrambenoj industriji, koje su od početka godine zaključno sa novembrom snižene za 2,1odsto.
U narednom periodu se, kako navode iz NBS, očekuje dalje smanjenje inflacije, i to na oko ili ispod 8,0 odsto krajem ove godine, a potom i njen povratak u granice cilja sredinom naredne godine i nastavak kretanja ka centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto do kraja 2024. godine.
Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Iz NBS navode da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio 3,6 odsto, što je više od prve procene.
Pokazatelji dostupni na mesečnom nivou ukazuju da se pozitivna kretanja u realnom sektoru nastavljaju i u četvrtom tromesečju, pa je u oktobru industrijska proizvodnja bila veća za 3,0 odsto međugodišnje, proizvodnja u prerađivačkoj industriji bila je veća za 3,3 odsto, a u trgovini na malo zaustavljen je pad količinskog prometa koji je bio prisutan tokom ove godine.
Takva dinamika privredne aktivnosti u skladu je s projekcijom Narodne banke Srbije o rastu bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od oko 2,5 odsto.
S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta BDP u 2024. godini na 3,0–4,0 odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4,0 odsto.