Prema rečima ruskog eksperta Aleksandra Mihajlova, NATO je isključio isporuku smrtonosnog oružja iz pomoći Ukrajini za 2024. godine, ali će zemlje alijanse moći da snabdevaju Kijev oružjem u okviru bilateralnih sporazuma.
Uostalom, objašnjavaju vojni stručnjaci, NATO kao organizacija ne može ništa ni da isporuči, jer nema vojna skladišta, niti proizvodne pogone. NATO je birokratska struktura, pa oružje mogu da ispručuju samo zemlje - članice alijanse: SAD, Nemačka, Francuska i druge.
„Niko ne sprečava Ukrajinu da sklapa bilateralne sporazume sa zemljama-članicama NATO-a i kupuje oružje od njih pod kontrolom alijanse. Osim toga, sećamo se kako je nesmrtonosno oružje prvo isporučeno Ukrajini - Zapad nam je govorio da je zabrinut za bezbednost Ukrajine, a onda su počela da pristižu ‘džavelini’, stigli su HIMARS-i. I postalo je jasno da je to ‘seme’ - počnećemo da snabdevamo nesmrtonosnim oružjem, a onda ćemo preći granicu i počećemo da isporučujemo smrtonosno oružje. Štaviše, podsetiću da je snabdevanje Ukrajine ubojitim oružjem počelo pre početka specijalne vojne operacije, najmanje godinu dana“, kaže Mihajlov.
Vest da NATO obustavlja isporuke smrtonosnog oružja „kao deo programa podrške Ukrajini za 2024. godinu obelodanio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Prema njegovim rečima, takva klauzula je uklonjena iz programa jer je Budimpešta na tome insistirala.
„Ovo nije naš rat“, rezimirao je mađarski ministar.
Sijarto je rekao da Budimpešta insistira na obustavljanju isporuka smrtonosnog oružja Kijevu, jer bi „takav korak mogao da stvori rizik od eskalacije“.
Vest da NATO obustavlja isporuke smrtonosnog oružja „kao deo programa podrške Ukrajini za 2024. godinu obelodanio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, ističući da je Budimpešta na tome insistirala
© AFP 2023 / JOHN THYS
Evropa sve umornija od Ukrajine
Međutim, Mihajlov smatra da će se isporuka oružja Ukrajini, verovatno, nastaviti, ali će jedan broj zemalja preispitati svoju vojnu pomoć.
„Mađarska otvoreno zabija ‘klin u točkove’ kijevskog režima. Ona jednostavno izražava želje svih evropskih zemalja NATO-a, jer nije samo Mađarska umorna od ukrajinskog sukoba, umorna je i cela Evropa. Od toga profitira samo jedna zemlja – Sjedinjene Države, a delom i Velika Britanija, jer se nalaze iza „velike bare“ tj. nisu u zajedničkom geografskom prostoru sa Ukrajinom. Dakle, najmanje ih pogađaju posledice rata“, kaže ekspert.
Prema njegovim rečima, zemlje sa kojima se Ukrajina graniči, pre svega - Mađarska, Slovačka i Rumunija su zainteresovane za okončanje sukoba i povratak dijalogu sa Rusijom. Čak su se i rusofobični Poljaci „zasitili Ukrajine“ i najavili da više neće isporučivati oružje toj zemlji.
„Generalni sekretar Stoltenberg naprestano govori da je neophodno da se Ukrajina primi u NATO – štaviše, da je to trebalo još prekjuče uraditi, ali pošto nisu prekjuče, onda hajde barem prekosutra. Ali, činjenica je da on nikoga ne prima u NATO. Kada generalni sekretar kaže ili u ime celog NATO-a izjavljuje da NATO neće isporučivati oružje, onda NATO i neće to raditi, ali određene zemlje-članice NATO-a i to praktično sve isporučuju oružje Ukrajini i nastaviće da je snabdevaju...“, kaže ruski ekspert Rostislav Iščenko.
Dakle, uprkos tome što je Mađarska blokirala snabdevanje Ukrajine smrtonosnim oružjem, NATO članice će najverovatnije nastaviti da podržavaju Oružane snage Ukrajine, ali će se obim isporuka postepeno smanjivati, jer se, između ostalog, vojna skladišta većine zapadnih zemalja postepeno prazne, smatraju eksperti.
Evropa plaća, Amerika profitira
Zapadne zemlje i dalje pokušavaju da u javnosti održe sliku konsenzusa po pitanju isporuke oružja i podrške Kijevu, ali eksperti napominju da je važno znati da se pitanja podrške Oružanim snagama Ukrajine ne rešavaju ni u Briselu, ni u Londonu, pa čak ni u Berlinu, nego u Vašingtonu. Međutim, čak i među Amerikancima postoje neslaganja oko ovog pitanja.
„Vašington post“ piše da je najbolje čuvana tajna o vojnoj pomoći Kijevu to što se najveći deo novca troši u Sjedinjenim Državama i uopšte ne ide u Ukrajinu.
Zapravo, ta sredstva se koriste u SAD za proizvodnju novog oružja, kojim se zamenjuje staro. Zastarelo oružje se potom šalje u Kijev. Od sume od 68 milijardi dolara, koju je Kongres odobrio od početka konflikta u Ukrajinu, 90 odsto je ostalo u Americi.
Naoružavanje Ukrajine oživljava američku vojnu proizvodnju na mnogo načina. Na primer, SAD podstiču zapadne saveznike da poklanjaju staro naoružanje kako bi kupili moderne sisteme proizvedene u SAD. Tako je, recimo, Poljska poslala 250 sovjetskih i nemačkih tenkova u Ukrajinu i potpisala ugovor vredan 4,75 milijardi dolara za kupovinu 250 tenkova „abrams“.
Dakle, sve se svodi na to da Evropa plaća, Amerika zarađuje, a Ukrajina tu cenu, pre svega, plaća životima ljudi i urušavanjem sopstvene ekonomije.
Iščenko napominje da će NATO naći načina da zaobiđe procedure za podršku Ukrajini, kao što je i EU to učinila, kada je Mađarska blokirala paket pomoći EU Ukrajini od 50 milijardi evra, uz obrazloženje da je „očigledno da Kijev neće pobediti Moskvu”.
„Šta je Evropska unija odmah uradila? Da bi zaobišli ovu blokadu, obratili su se nacionalnim vladama kako bi one, na svom nivou, odlučile da odvoje tu istu sumu novca – da između sebe podele tu sumu od 50 milijardi. Sada će biti pitanje da se dogovore ko će koliko izdvojiti. Mađarska ne može da blokira odluku Nemačke koliko će para izdvojiti, ali može EU“, objasnio je Iščenko.
Američki mediji priznaju da Zapad nije u stanju da se takmiči sa Rusijom u proizvodnji oružja, dok zapadni zvaničnici ocenjuju da nijedan sistem naoružanja koji je isporučen Ukrajini nije obezbedio Kijevu značajnu nadmoć na bojnom polju.
Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto je ove nedelje izjavio da su ministri spoljnih poslova članica NATO-a na svom sastanku u Briselu priznali da je kontraofanziva ukrajinskih snaga protiv ruske vojske propala, nije ispunila njihova očekivanja i donela je rezultate mnogo manje od onih na koje su računali, dok je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu precizirao da su ukrajinske snage su za pola godine kontraofanzive izgubile preko 125.000 ljudi i 16.000 jedinica naoružanja.
S druge strane, očigledno je da su se i nade ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog o ulasku Ukrajine u NATO raspršile, pošto je u jednoj od poslednjih izjava izrazio sumnju da će njegova zemlja ikada ući u tu alijansu, dok pojedini ukrajinski politikolozi tvrde će nestabilnost zapadne podrške primorati Ukrajinu da promeni stav o rešavanju sukoba sa Rusijom, te da su ukrajinski političari već počeli da pripremaju narod na moguće mirovne pregovore sa Moskvom, koje je Kijev do sada odbijao.