Dok je sva pažnja još od prošle godine poklanjana Karlosu Alkarasu, dve godine stariji Janik Siner postepeno se probijao iz senke, a onda u drugoj polovini 2023. godine dokazao da može da bude bolji od talentovanog momka iz Mursije.
Kako se godina bližila kraju tako je Alkarasu forma opadala, a Janikova se podizala. Na završnom turniru u Torinu razlika je bila velika, o čemu govori i činjenica da je Italijan u grupnoj fazi uspeo da pobedi i Novaka Đokovića od koga j kasnije izgubio u finalu.
Usledio je Dejvis kup i novi okršaj sa Novakom u kom je Italijan još jednom slavio i to posle tri spasene meč lopte. Salatara osvojena sa repreznatacijom bila je znaka da je Italija dobila novog teniskog heroja koji ima samo 22 godine.
I dok se o Karlosu, njegovim razmišljanjima i željama zna mnogo više iako je i dve godine mlađi, Janik kao da ne želi veliku pompu i još uvek uči da „pliva“ u njoj. Zašto je to tako otkrio je tekst „Gazete delo Sport“.
Janik je rođen u gradiću San Kandido koji je 2011. godine brojao svega 2.282 stanovnika. S obzirom na nadmorsku visinu naselja koje iznosi 1177 metara, prvi sport koji je okupirao Janika bilo je skijanje u kojem je takođe bio sjajan.
Međutim, pojavila se ljubav prema tenisu koja je bila jača i koja je prerasla u sjajnu karijeru. Razlozi su istrajnost i posvećenost, osobine koje je Italijan stekao u radničkoj porodici koja se Janiku nije ni nadala.
„Otac Hanspeter do prošle godine radio je kao kuvar u skijaškom dom, majka Siglinde je konobarica i od njih je je naučio kulturu rada, posvećenosti i požrtvovanja. Nije slučajno što je, po ugledu na roditelje, čim je zaradio prve pare od turnira, prvo poželeo da kupi mašinu za španovanje reketa. Jer kod kuće je mentalitet - autonomija i ništa se baca“, rekao je jednom prilikom Simone Vanjoci, trener italijanskog tenisera, a prenosi „Gazeta“.
Porodica Siner usvojila je Marka, momka rođenog 1998. godine jer su mislili da neće moći da imaju dece, ali Janik je bio kao poklon sa neba.
„Mark je kao i ostatak porodice, ne voli da se pojavljuje, radi kao instruktor u vatrogasnoj jedinici. Braća Siner vole da šetaju zajedno po planinama onih nekoliko dana kada su u mogućnosti da budu kod kuće, igraju golf i voze karting, ako je moguće zajedno sa ostalim prijateljima iz detinjstva. Uvek oni, uvek isti, oni sa kojima se slikaš na vrhu neke planine, na pikniku. Priroda i empatija, ništa više. Uvek jednostavne stvari čine šampiona velikim", pišu Italijani.
Janik je prave ljudske osobine još više nadogradio kada je shvatio koliko njegovi roditelji moraju da rade da bi došli do novca.
„Dvadeset godina tata je radio, a da bismo bili više zajedno, počeo je da putuje sa mnom. Voli da kuva, pa može da se brine o mojoj ishrani i iznad svega možemo da nadoknadimo vremena koje smo propustili. Uvek su naporno radili. Možda sam ih prvi put sam sa 13 godina zvao jer sam osetio nostalgiju. Možda zato što sam bio malo tužan, jer je nešto pošlo po zlu ili sam izgubio meč. Mama mi je rekla da mora da radi i tada sam shvatio da su moji problemi relativni“, otkrio je Siner jednom prilikom.
Zbog radosti koje je titulom doneo u Italiju, Janik je sjajno i dočekan pogotovo od strane navijača Milana. Bio je gost na San Siru, a navijači su skandirali njegovo ime. Kako stari stoje tek će mu skandirati...