Španija je dobila novu vladu sa starim premijerom Pedrom Sančezom na čelu koji je na toj funkciji od 2018. godine. Međutim, da na tom mestu ostane, pomogle su mu ovoga puta katalonske, galicijske i baskijske nacionalističke stranke.
Španija ne može da prizna Kosovo
U zamenu, ove stranke dobile su zakon o amnestiji katalonskih separatista, ali i zahtev koji je Sančez poslao Evropskoj uniji po kome bi se baskijski, katalonski i galicijski jezik uvrstili u službene jezike EU.
Da li ove separatistički nastrojene stranke mogu da promene kurs španske vlade kada je reč o Kosovu i Metohiji, čiju državnost Španija ne priznaje?
Milivojević je uveren da se to neće desiti i to iz više razloga.
„Verujem takođe da ova nova postava neće uticati na promenu stava Španije po pitanju Kosova i Metohije, zato što bi to stvorilo uslove za promene i u samoj Španiji,“ smatra Milivojević.
Drugim rečima, promena stava bi postala argument i Kataloncima i Baskijcima ali i drugima da se pozovu na isto, a time bi se ugrozio ustavni poredak same Španije.
Nema novih ustupaka
„Promenom stava prema Kosovu bio bi doveden u pitanje dakle, i sam princip i Ustav Španije. Svaki ustupak ovim strankama bi otvorio opasnu priču po tu državu,“ ocena je našeg sagovornika.
Milivojević smatra da su ustupci koje je Sančez dao ovim strankama „plafon“ i da su te stvari još na liniji široke autonomije, a ne na liniji separatizma.
„Sve što su dobili, od jezika pa do amnestije za političke istomišljenike su u liniji mogućnosti da mogu da deluju u jednoj demokratskoj zemlji i da imaju više prava nego što su imali do sada. Drugim rečima, Španija se ne može ponovo dovesti u poziciju da neko pozivanjem na slučaj Kosova ponovo otvori pitanje otcepljenja Katalonije ili bilo koje regije“, kaže Milivojević.
On ne misli da su ulaskom u špansku vlast separatističke snage dobile odskočnu dasku, kako bi nastavile sa svojim prvobitnim separatističkim planovima, po uzoru na Kosovo.
Probudili bi se secesionisti
„To i kada bi se desilo, išlo bi pre nama u prilog. Ovako, Španija je dobila argument da se i kod njih nađe rešenje u okviru široke autonomije. Ta država, praktično nema neprijatelje u okviru EU ni NATO niti u Americi, koji bi podržali separatizam. Ali ako bi Španija otišla dalje od ovoga što je kao ustupak dala ovim trima strankama, otvorila bi problem i za neke druge zemlje - Kanadi sa problemom Kvebeka, Velikoj Britaniji sa Škotskom, Holandiji sa Flamancima… Dakle, svaka promena stava Španije u koristi Baskijaca i Katalonaca, a samim tim i Kosova, otvorila bi mogućnost drugima državama sa problemom separatizam što bi povuklo i otvaranje problema na Zapada u državama koji imaju taj problem,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Milivojević ističe da Španija nije poludela da radi na svoju štet jer bi priznanjem Kosova sada dala argumente strankama sa kojima je formirana vlast.
Španija, inače, ne priznaje ni kosovske pasoše, u aprilu ove godine glasala je protiv da zahtev Kosova za prijem u Savet Evrope uđe u proceduru, 2018. godine. na sednici Generalne skupštine Interpola bila je protiv prijema Kosova, kao i 2015. na glasanju o njegovom članstvu na Generalnoj konferenciji Uneska…