Prethodnih dana mediji su objavljivali informaciju da će hale Beogradskog sajma sledeće godine biti srušene, te da je ovo poslednja godina da se Sajam knjiga održava na svom tradicionalnom mestu - u halama 1, 2 i 4.
Direktorka Beogradskog sajma Danka Selić je to demantovala na završnoj konferenciji 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, najavivši održavanje 67. Sajma knjiga na istom mestu od 19. do 24. oktobra 2024.
Epicentar kulturne razmene
Selić je istakla da je u programima 66. Sajma knjiga, koji je trajao dan duže od prethodnih izdanja, nastupilo 420 direktnih izlagača, od čega je 356 domaćih:
„Ukupan broj učesnika je 867. Sajam knjiga je održan na više od 30.000 kvadratnih metara izložbenog prostora. Održano je 546 programa u organizacije Beogradskog sajma knjiga. Sajam je pratilo preko 1.200 akreditovanih novinara iz 16 zemalja. Do sada registrovano preko 190.000 posetilaca“.
Sekretarka za kulturu grada Beograda Nataša Mihailović Vacić je naglasila, kako je preneo Tanjug, da je Sajam knjiga bio epicentar kulturne razmene:
„Francuska se kao naš počasni gost predstavila bogatstvom svog književnog dostignuća i istakla kulturne veze između naše dve zemlje. Bogatstvo programa ovogodišnjeg sajma odraz je raznolikosti naše književne scene. Sajam knjiga nije samo prostor za izdavanje, već svojevrsna platforma za dijalog o svim temama koje daleko nadmašuju ono što knjiga jeste. Veliki broj posetilaca sajma pokazuje da ljudi vole knjigu. Sa ponosom primamo informaciju da će se sledeći Sajam knjiga održati na istom mestu“.
Veliki broj mladih i dece
Pored mnoštva programa, Sajam knjiga obeležila su i gostovanja stranih autora - francuskog pisac i filozofa Erika-Emanuela Šmita, britanskog istoričara Sajmona Sibaga Montefjorea, britanske književnice Kejt Mos, portugalskog pisca Žoaa Torda, francuskog ekonomiste Tomasa Piketija i drugih.
Hale su svakog dana bile ispunjene posetiocima, koji su odlazili sa punim rukama kesa, a pojedini i sa koferima knjiga.
Primetan je bio i veliki broj mladih i dece, koja su organizovano dolazila i ne samo u okviru školskog dana, a pojedini roditelji se nisu libili da prošetaju Sajmom knjiga sa bebama u kolicima.
Predsednika Odbora Sajma knjiga, akademika Dušana Kovačevića impresionirala je upravo poseta mladih:
„Video sam registracije autobusa iz mnogo gradova Srbije i susednih zemalja. To vraća nadu u knjigu i činjenicu da nisu sva deca vezana samo za telefone i da ima nekog ko voli knjigu. Veliki broj njih je kupio knjige i poneo ih sa sobam. Ta kupljena knjiga potvrđuje našu krilaticu 'Živele knjige'. Zbog opšte situacije u svetu koja je unela streplju među ljude, knjiga se izdvaja kao svetlost i lepši deo života“.