Na samitu Berlinskog procesa koji je održan u Tirani, što je prvi put da se ovaj skup održava u zemlji koja nije članica Evropske unije, Kosovo i Metohija je bilo među glavnim temama.
Kurtijeva „ponuda“ Srbiji
Ana Brnabić, premijerka Srbije koja je učestvovala na ovom skupu, imala je „prilike“ da od privremenog kosovskog premijera Aljbina Kurtija pred političkom elitom Evropske unije dobije „savet“ da Srbija što pre potpiše sporazum iz Brisela i Ohrida – Osnovni sporazum i implemetacioni Aneks.
Diplomata i bivši ambasador dr Zoran Milivojević napominje da je Kurtijev nastup prema našoj premijerki bio u svrsi svojevrsne provokacije, koja nema veze sa realnošću.
„Ali je na nivou provokacije i pokazuje da Kurti neće svoj stav menjati i da insistira isključivo na priznanju državnosti Kosova, ali i da ga ne zanimaju nikakve ranije preuzete obaveze kao što je formiranje ZSO, deeskalacija sukoba na Severu KiM i sve ostalo što se dešava tako da ova prioritetna pitanja očigledno ostaju otvorena do daljnjeg,“ kaže on.
Srbija ne menja stav
Milivojević smatra da dovoljno govori činjenica da na Kurtija nije niko vršio neki pritisak ili da mu je dao do znanja da mora da promeni politički kurs. S druge strane, kontradiktorno je ono što je EU ispoljila kada je reč o osnivanju ZSO.
„Svi su se založili za ZSO, ali to govore jer im je veliki interes da se dijalog nastavi. Ali, da se tako izrazim, to je po meni bio više odjek neumoljivosti realpolitike, jer nema govora da Srbija promeni stav i da promeni poziciju. Za Srbiju je ovo pitanje, kao i pitanje vraćanju dijalogu i stvaranja uslova za to - pitanje formiranja ZSO i puno ispunjenje Briselskog sporazuma i to je jasno dato do znanja,“ ističe Milivojević.
On smatra da je tema Kosova i Metohije bila neizbežna na ovom skupu s obzirom na dešavanja koja su joj prethodila, ali i da su neke stvari sada jasnije, bar javnosti.
„Kurti je bio kako smo videli bio na tom skupu, iako postoje navodne sankcije EU ka njemu i prisustvovanju ovakvim skupovima, iz čega se jasno da one nemaju mnogo smisla kao i da je Kurti ipak u funkciji nekog zapadnog interesa a iz svega kako radi i kako se ponaša vidi se da ima njihovu podršku. On se nije slučajno tamo naviše zahvaljivao i referisao posebno Nemačkoj po čemu se vidi da je značaj Nemačke u toj priči veoma bitan. Drugim rečima, jasno je da Priština u ovom trenutku ima najveći oslonac u ovoj državi,“ ističe naš sagovornik.
Ko o čemu EU o Rusiji
Sumirajući ukupne utiske sa ovog skupa naš sagovornik smatra da je on pokazao pre svega interes EU da se održi aktivnim kakav-takav tempo zemalja sa Balkana ka evrointegracijama. U tom je kontekstu je „pročitao“ i poruku Ursule fon der Lajen da Srbija bira između puta ka EU, ili uvođenja sankcija Rusiji.
„Očigledno je bilo i u interesu da se za neka dešavanja na ovom prostoru stavi do znanja da su prioritetna i da su one važnije za geopolitičku strategiju EU trenutno, do same priče o proširenju. Iz tog ugla treba pre svega gledati poruke i nastup Ursule fon der Lajen, koja je jasno dala do znanja da je uvođenje sankcije Rusiji i usklađivanje spoljne politike sa EU i dalje za njih kriterijum svih kriterijuma u ovom trenutku,“ konstatuje Milivojević.
Inače, srpska premijerka nije bila zainteresovana za ponudu Kurtija zbog čega je on zatražio sankcije za Srbiju i dodatnu bezbednost za Kosovo, ističući da sa „Srbijom imaju sporazum koji je zasnovan na „de fakto“ međusobnom priznanju, koji mora da se sprovodi, ali da to Srbija odbija“.
Brnabićeva je između ostalog ovo negirali ali i napomenula da Srbija nije uradila ništa da bi bilo ko pozivao na sankcije protiv nje, što se odnosilo i na domaćina skupa, albanskog premijera Edija Ramu.