Posle razmirica demokrata i republikanaca oko novog budžeta, u fotofinišu fiskalne godine, američki predsednik Džozef Bajden u nedelju je potpisao zakon koji će omogućiti da se nastavi finansiranje rada vlade do 17. novembra. Međutim, zakon ne predviđa izdvajanje sredstava za Ukrajinu.
Ipak, američki predsednik obećao je saveznicima SAD i Kijevu da podrška Vašingtona neće prestati. Zapadni mediji komentarišu da su američke vlasti u poslednjem trenutku uspele da spasu milione američkih građana da ne ostanu bez zarade, ali da će zato platiti Ukrajina, jer neće dobiti 24 milijarde dolara koje je, u ime svoje partije, tražio američki predsednik.
Licemerna objašnjenja iz Amerike
Analitičar Branko Pavlović kaže da su objašnjenja da je do uskraćivanja pomoći došlo i da bi se Zelenski dozvao pameti, netačna, ali da su i licemerna, jer je Amerikancima, i političarima i građanima, jasno šta se dešava sa njihovim novcem.
„Prethodna izdvajanja SAD za Ukrajinu u iznosu od 113 milijardi dolara naišla su na tako veliki odijum unutar američke javnosti, zato što se tamo dešava predsednička predizborna kampanja, a sada više ne mogu da sakriju američke građane koji su u nevolji. Na primer, na Havajima gde je požar opustošio sve, svojim građanima su opredelili 700 dolara jednokratne pomoći za onoga ko je izgubio kuću, a sa druge strane su odvojili 130 milijardi za Ukrajinu. To postaje tako veliki politički problem za Bajdena i demokrate da su oni očigledno u svojim analizama budućih izbornih kampanja morali da odustanu od prikazivanja velike pomoći za Ukrajinu“.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski dolazi u američki Kongres
© AFP 2023 / PEDRO UGARTE
Pavlović dodaje da je to osnovni razlog što se pomoć Ukrajini nije našla u vojnom budžetu SAD, ali da je drugi, kako kaže, strahoviti problem američkog budžeta. Do problema nije došlo samo zbog ogromnog, predimenzioniranog vojnog budžeta, već zato što na ime kamata na dosadašnja zaduženja, a 33.000 hiljade milijardi dolara je javni dug Amerike, u narednih godinu dana treba da plate 1.000 milijardi dolara.
„Dakle, oni na ime kamata za raniji dug plaćaju više od ukupnog vojnog budžeta Amerike. Kada tome pridodate enormna izdvajanja za vojno-industrijski kompleks, to je vojni budžet i posredno budžet CIA-a i drugih obaveštenih agencija, dovodite do takvih veliki budžetskih deficita, da je teško upravljati tim sistemom“.
Para nema, “pomoć” se nastavlja…
Ipak, posle usvajanja privremenog budžeta koji ne uključuje novac za Ukrajinu, američki predsednik Džozef Bajden je obećao Kijevu da podrška Vašingtona neće prestati.
„Želim da uverim američke saveznike, američki narod i narod Ukrajine da se mogu osloniti na našu podršku, da nećemo otići“, rekao je Bajden tokom govora u Beloj kući. On je naglasio da većina američkih kongresmena i dalje podržava dodelu pomoći Ukrajini.
Pavlović kaže da je Bajden to morao reći, da je u političkom smislu očekivano, ali da će biti jako teško naći rešenje, odnosno novac za rat u Ukrajini.
„Rešenje je samo jedno, dalje štampanje para, ali problem je u tome što je kamata na američke obveznice, desetogodišnje zapise, dostigla 5 procenata. Gledao sam, u petak je bilo 4.98. Sad su to sve veće i veće kamate, a u 2024. godini, od ranijih dugova 7.000 milijardi dolara dolazi i dospeva na naplatu. To će moći da se pokrije samo reprogramom dugova, ali to će sada biti po pomenutim kamatama od 5 i više procenata. To što Bajden kaže, imamo rešenje, pa da, imaju rešenje u smislu da spirala neodrživog može da traje još neko vreme, ali stvarnog rešenja nemaju nikakvog, osim da potpuno odustanu od globalističkog imperijalizma. Ali, to zahteva velike političke promene, o njima je prerano razgovarati“.
„Rešenje je samo jedno, dalje štampanje para", kaže Pavlović.
© Depositphotos.com / Doomu
Ekonomski rat sa Kinom
Tokom rasprave o novom, odnosno privremenom budžetu koji bi, da nije usvojen, zaustavio isplaćivanje plata i doveo do prinudnog neplaćenog odsustva i otpuštanja stotina hiljada državnih službenika, moglo se čuti i da je američki budžet u problemu zbog ekonomskog rata sa Kinom. Sagovornik Sputnjika kaže da je to delimično tačno.
„To ih je delimično koštalo inflacije. Amerika kaže, kažnjavaću Kinu, jer ne mogu da izdržim konkurenciju. Onda proglase da Kina nelegalno postiže svoju korektnost i uvode sankcije. Te sankcije povećavaju cenu robe i usluga iz Kine koju Amerika uvozi i onda vam to kreira dodatni izvor inflacije kod vas. Primera radi, na električne automobile iz Kine u Americi je carina 27 odstro. To je duplo više nego u Evropskoj uniji, i to je sve u redu, samo što vam sve to poskupljuje robu“.
Dakle, ekonomski rat sa Kinom ne utiče direktno na novi budžet države, ali kroz inflaciju i inflatorne udare posredno utiče. Zbog toga se podižu referentne kamatne stope, a time i sva dalja kreditna zaduženja. A sve to utiče na raspoloženje građana, odnosno birača.
„Raspoloženje građana je užasno zato što sad dolaze na naplatu i sve infrastrukturne zaostalosti Amerike. Sačekali su ih i raspadi gradova u smislu njihovih budžeta, pa to više ne liči ni na šta. Ovome treba dodati i problem migracije, koja je na velikom nivou. Oni praktično nemaju oblast gde da nemaju problem, osim, za sada, na berzama. Tamo sve još izgleda prilično dobro, ali čim se odvojite od Volstrita, stvari su mnogo drugačije“.